(Док се не јавиш, драги пријатељу, нешто да ти признам. Осећам се прелепо, иако је напољу минус 2 целзијуса, иако ћу рано морати да се рвем са неким људима за које мислим да ти се баш не би свидели, иако ћу морати да се гурам у аутобусу Ниш-експреса и још горе - да будем гуран... Осећам се величанствено и то онако, без икаквог видљивог разлога. Задовољан сам што је моја вољена уз мене, што волим то што радим иако никада не размишљам о томе да ли би требало да га радим за нешто већу своту,што ми је на столу '' пиће моје младости'' - КОКТА, док се са леве стране тастатуре пуши шоља са кафом. Тако се добро осећам да ме нервира што не могу да ти добро опишем тај осећај. Зато и прекидам на овом месту.)