Srećan Božić, pa Nova, pa Božić, pa Nova. Što je mnogo, mnogo je. I za vernike i za nevernike.


Poslednjih sam dana svesna pojačane aktivnosti loše moždane energije svuda oko sebe. U ljudima su se aktivirali prigušeni okidači, uskovitlale paučine prošlosti i crne rupe budućnosti. Sklona analizama, objašnjenje za različite naglosti i nagosti pronalazim u zimskim praznicima koji nama, lepršavim, da ne kažem psihijatrijskim slučajevima, unose dodatnu pometnju. Duša je tanana nit, često i van naše kontrole, koja se istanji do kidanja kada je neko ili nešto dodatno nategne. Nekontrolisano mnogo zadaje jak udarac u pleksus. Neko se sklupča kao kada ostane bez vazduha, a neko refleksno uzvraća udarac, mlateći po praznom prostoru, rušeći sve pred sobom. Jedan od momenata kada zaista treba ostati na nogama. Zaboraviti šta smo sve mogli. Prestati sa preispitivanjem šta bi sve trebali. Trenutak u kome je neophodna stručna pomoć. Ona na koju mi, navikli na premalo, nikada ne računamo i koju uglavnom ne tražimo. Nije sramota reći meni je teško. Nije loše pronaći u sebi snage za odustajanje od onoga što ne želiš. Nije kukavičluk skloniti se od tudjih bitaka. Ako mi ne možeš pomoći, ne odmaži mi. Nekome ovih dana nedostaje zdravlje, nekome porodica, nekome novac. Previše šarenila i kiča nas površinski zatrpava zaboravom, kao da svesno skrivamo prljavštinu. A ona unutar nas  zaudara i guši. Svečarski ukrasi i treperava nadražujuća svetlost nas zaslepljuju, pa jedva vidimo ono jedino što zaista imamo. Sebe. Takve kakvi smo. Ne treba imati prevelikih očekivanja od sebe samo zato što mislimo da ih drugi imaju od nas. Ovih dana, kako god izgledalo, ljudi su pojačano sebični, i nemaju ni vremena ni energije da misle o vama ili drugima. Okupirani sobom. Kontraefekat blagdanskih okupljanja.  Možda je zato potrebno biti verujuć. Postiti i dušom i telom. Ozdraviti se i regenerisati. Meni, nevernici, jedino preostaje da potražim stručnu lekarsku pomoć. Jer i nad popom ima pop. U suprotnom bi pop mogao imati i neka druga posla, a tu aktivnost mu još neću priuštiti. Neka ide po redu.      


Objavio/la Petrija , 25/12/2006 u 09:21 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 4 ) | Pošalji komentar

Komentari:
Kako ljubav može biti dobar izgovor i još bolja maska za ljudske slabosti.
Poslao/la Anoniman u 09:52 , 25/12/2006 | Link | |
Iskreno, verujem da je na blogu sve sam zdravo pametan svet, jer dok god promoćurno laje na zvezde, dobro je. E sad, to što ima poremećaja emotivnih stanja i foliranja, ni to me ne čudi. Da nije tako, blog ne bi ni postojao.
Poslao/la Petrija u 17:11 , 25/12/2006 | Link | |
Sve je to o.k
Poslao/la yin u 19:23 , 25/12/2006 | Link | |
Dobro bi bilo da svi Hrišćani slave
praznike zajedno, po istom kalendaru.
Onda bi imali manje dana za pucanje.
A to ovoj zemlji ne ide u prilog,
trebalo bi da nam ispuni vreme radom,
ovako nam maže oči gastarbajterskim parama i masnim prasićima u vreme posta.
Pomalo inteligentni prepoznaće manipulaciju.
Oni inteligentniji će i pobesneti,
i eto sranja.
Poslao/la Milena u 08:50 , 27/12/2006 | Link | |

[ Prethodna strana ] [ Strana 6 od 14 ] [ Sledeća strana ]