Jaukala je na glas. On je nešto šaputao, pa glasno viknuo. Jauci su se i dalje čuli. Mislim da već tada više nije bila tu. Podizao joj je otromboljene noge, okretao na bok. Bila je teška. Podadula. Prosutih sadržaja svog mizernog svršetka pod sobom. Gasila se u smradu sopstvenog izmeta koji je on s mukom otklanjao. Pred zoru je postala tiša. Otimao se tek po neki zvuk toliko jalov da bi se zvukom mogao i nazvati. Ili je to bilo krkljanje? Njegove islužene noge hodale su sobom godinama crtanih krugova. Njihovih staza i bogaza. Ova je zaudarala na smrt koja se primakla. Jednom joj je poluglasno rekao : samo polako, tu sam. Bez suza. Bez znoja. Neke druge tekućine su plavile put ka nebu. I... otišla je. Njegova crnica se s mukom prostrla. Ustala sam sa poda. Uho mi je bridelo od celonoćnog pritiska. 

Marijana je devojka iz Banje. Ima 34 godine. Lepuškasta, s kojim kilogramom viška, srcastog, vedrog i srdačnog izraza lica. Fakultetski je obrazovana i zaposlena u jednoj privatnoj firmi. Vozi službeni auto i ima više nego pristojnu platu. Dobro vaspitana ćerka dvoje pomalo umornih službenika. Bez miraza. I bez momka. Staklena kugla njenog života ispunjena je beskonačnim satima na poslu, po kojom kafom u lokalnom kafeu sa uglavnom neudatim drugaricama,  jedanput ili dva puta mesečno žestokom pijankom do sitnih sati, onom koju medju sobom zovu sloboda izbora, odnosno blagodeti devojčkog života.  Seksualni život joj je ravan nuli. Nije da se ne kreše. Naprotiv. Uredno raširi noge na poziv svakog iole privlačnog muškarca. Mladjanim kolegama željnim avanture i uzbudjenja, da je nasmeju i izvedu na piće. Umornom šefu prepunom priča o džangrizavoj ženi i nezahvalnoj deci, da je ne davi preterano i da joj omogući putovanje u Kairo o trošku firme. Komšiji koji ume da napravi odličnu pizzu i koji uz to pušta dobru muziku, da je opusti. Bivšem profesoru, večitom neženji, koji trepuće iza debelih stakala svojih večito zagubljenih naočara, da je vrati u neozbiljne brucoške dane. Jednom je to uradila i sa ginekologom na stolu za pregledanje, tek da proba. Tokom dosadnih poslepodnevnih dežurstava pritiska tipke na telefonu.. pa, ko uleti. U kancelariji, toaletu, po tudjim stanovima, jeftinim hotelskim sobama, na zadnjem sedištu automobila, ponekad s nogu, uz drvo, pored reke. Nezadovoljna. Nezadovoljena. Uplašena. Glasno se smeje i uvija dok prepričava poslednji fenomenalni provod: da, baš taj... da li je i tebi rekao da mu je žena frigidna krava?! Noći odmiču u sve rastegljivijem nizu. Kada pripita uvlači ključ u bravu, koja bi trebalo da je tu negde, zapljusne je talas tupe boli.. za njim. E, Marijana, gde ti je bila pamet. A volela ga je. Iskreno i sa poverenjem. Jednog se dana spakovao i otišao u daleki svet. Nije imala hrabrosti da ga prati. Nije u njoj bilo rešenosti da bude njegova. Ostala je. Da bude dobra ćerka. Da bude moderna zaposlena devojka. Da bude kao ptičica i leprša. Da puši fine cigare posle trosatnog manikira dok ubija vreme za koje je mislila da je samo njeno. Krila su neosetno otežala kako je zagazila u četvrtu deceniju. Muči je uvek iznova jedna bezglava misao. Poslednji put je vodila ljubav kada je on, sa svojom zgodnom ženom Belgijankom i njihovim plavim andjelom u kratkim pantalonama, došao da poseti grob svojih, u medjuvremenu umrlih, roditelja. Ponesen emocijama ponovnog susreta, posle dugih godina izbijanja, pružio je ruku ka njoj... njoj, Marijani svoje mladosti. U Rent-a-Car automobilu eksplodirala je tempirana bomba. Nije se mogla odupreti. Nije ni htela. Čitavim bićem se u golu ljubav i strast pretvorila. Dugo drhtala u smrdljivom ulazu provincijskog solitera, bezglasnim jecajem, prateći pogledom njegovu odlazeću lelujavu senku.. Zauvek. Ili možda ne? Pokazaće vreme. I suze jednom presahnu. A dok nepostojeće vreme teče.. prebira po imeniku svog najnovijeg mobilnog telefona (poklon onog simpatičnog malog što mu tata ima fabriku cipela) i brzim pogledom preleće preko imena... Petar, Filip, Mihajlo.. da, Mihajlo. Videla sam mu devojku na poslu, sada je slobodan. 

Čitavog života slušam osobe kojima je neko ili nešto krivo za neuspeh ili nemoć. Čitavog života posmatram kako se točak ili kolo sreće okreće. Sklona sam da glasno opsujem na tendenciozno prenemaganje. Još sklonija da se prenemažem u sebi, kada niko ne gleda. Niko nije kriv, osim mene, za svaki osmeh i svaku suzu koja me protresla. Neću to uvek priznavati javno! Praveći trule kompromise trulimo i mi sami. Kada se rodiš u odredjenim okolnostima, a uvek je tako, u damastu ili na slami, živ se namučiš ili da te okolnosti sačuvaš ili da od njih pobegneš! Tu ni srebrna kašičica u ustima ne pomaže. Jer nije tvoja! Gurnuli su ti je medju zube iz najboljih namera. Namere su jedno, a čovek po čovek i njegove moći nešto sasvim drugo. U svakoj nas brljotini ima mnogo. Kaže se da je svako kovač svoje sreće, a ja se ne bih složila. Svako je kovač svoje nesreće. Sreća kao takva ne postoji, osim u našoj fantaziji, kao drška za koju se hvatamo slepi od muke. Posmatram koliko su neke osobe u Srbiji "velike" i kako ih ne mogu preskočiti, a ni zaobići. Prostrle se i poplavile sve moguće puteve naširoko i nadugačko, u svojoj gluposti, pa čekati da ih Sunce ispari nije mudro, nego zagaziti i pregaziti ih "kao plitak potok" sa znanjem da će se smrad uvući i pod kožu.. Od dva zla birati manje. Nemam vremena na pretek. Spremam ribaću četku i "seljački" sapun od masti i sode, nema greške, da samoj sebi kožu oderem, ako treba!

Ravnopravnost, kao takva, ne postoji. Bez ubedjivanja. Nije logično. Treba samo malo razmisliti. Kada već ne postoji, zašto se boriti za nju?! Traćenje energije! Zanimljivo mi je kako medju ljudima uvek upali zamajavanje, skretanje pažnje sa esencijalno bitnih stanja i odnosa.. To je još jedan dokaz da je čovek postao posle. .. ili od životinja? Nema dokaza ko je od čega postao, Darvinu svaka čast, bar za mene. Bioligija ima mnoge odgovore, ali ne sve, čak i biološki sat ume da se pokvari! Ako je Bog bezgrešno začet ( Hrišćanstvo izvrgava osudi kopiljare i kopilad, a Boga veliča), kako je začeta Božja majka? Verovati znači ne dovoditi u pitanje, ne sumnjati, ne postavljati pitanja. Ako mnogo razmišljaš i usudjuješ se da sve u sebi i oko sebe analiziraš, dolaziš do tačke u kojoj mnogo znaš, diskutabilno da li toliko i vrediš (istoriju pišu pobednici)  i  sasvim sigurno  bivaš usamljen na tom vrhu. Ili razapet na krst. Često zaboravljen. Za mene je od takozvane ravnopravnosti u društvu, ljudskom društvu na Zemlji, daleko važnije civilizovano ponašanje i omogućavanje života i napretka svakome, pa i Ženi, u skladu sa njenim potrebama i željama. Da i željama, iako ih neretko proglašavaju za luksuz, jer želje su nam prečesto _____ ( dopuni). Na Ženi je da sama proceni svoje mogućnosti na tom putu. E za to se vredi pomučiti!

   Želim da ponešto napišem, i ponešto pročitam, o nama, o Ženama, ove i ovakve Srbije. Da bih razmela. Da bi nas ovo malo Muškaraca oko nas razumelo, i da bi nas Deca ovog vremena, koja odrastaju i na ovom blog servisu, takodje razumela. Da bi mi same sebe razumele. Mada nije neophodno. Nadam se da moj blog neće biti traćenje vremena. Ono što budem istraživala, otkrivala i naučila, deliću. Davati je umetnost. Žene u Srbiji to itekako dobro znaju. Nisam umetnica, ali ću učiti za umetnicu života. Imam afiniteta. Žene danas, i ovde, mnogo i mukotrpno uče. I kada radjaju i rade od jutra do sutra, i kada su majke samo svojim muževima, i onda kada su nečija velika deca. I kada su nasmejane, ali i kada su podbule od plača.. kada su samo Žene. Malo drugačije od drugih Žena. Srpkinje.  Ako je to, da smo Srpkinje, ili SAMO Žene, u vremenu ikada išta značilo. Vaspitanje, običaji, kultura, navike.. Jednom kada krene... priči ne bi moralo biti kraja, sa Ženama, ali i Muškarcima ! Poštovanje! Žene su ...  Da li je istina tekst pesme grupe "Buldožer" ?  Da li sam odmah sebi uskočila u usta koristeći reči pesme na ijekavici? Možda mi i nismo toliko drugačije.. možda tek pomalo posebne? Možda nam je lepo da o sebi mislimo na taj način? Možda je to ISTINA?

...

Žene su tople, žene su meke
Žene su blijede, žene su snene
Žene su ukras prirode
Žene su ženstvene, žene su ženstvene

Žene su stvarnost, žene su bajke
Žene su žene, žene su majke
Žene su ukras prirode
Žene su ženstvene, žene su ženstvene

Žene žive u pjesmi, žene žive u braku
Žene uz goblene, ah žene, žene-sirene
Žene su inspiracija
Žene su ženstvene, žene su ženstvene...

Bez škole nije lako. Sa školom još je i teže!