opet sam ljuta i besna. tuzhna i nemocna. opet je jedna mlada devojka napustila svet. tek tako. bez pozdrava. bez najave. mozhda zbog nepazhnje. mozhda zbog neceg drugog. ali.. sta vredi pricati sad o tome.. od sutra bice pokrivena crnom zemljom. lica dragih joj ljudi bice prekrivena crnom senom. i nebo ce verovatno biti crno. poslednji ispracaj devojke koja je vec dva meseca u sebi nosila jedan novi zhivot i radovala se tome. necu otici da kazhem poslednje zbogom. ne mogu. mozhda je sebicno. ali ne mogu da ponovo chujem zvuk zemlje koja udara o kovcheg. isuvishe poznat zvuk.
umorna sam. od svega. od neprospavanih noci. od kafe. od koka kole. od ljudi. od gumenih bombona koje obozhavam. od disanja. od prljavag vaduha i kamenca u vodi. od ozonske rupe. od terija zavere. od blesavih komshija. od promena vremena. od reklama za prashak i jeftin  kredit.od svega.
ne, necu pokushati da se ubijem tako shto cu natrljati nos vodom i nabiti ga u uticnicu, ko shto je to slikovito opisao vudi alen. ali sam umorna. samo konstatujem i ne znam kako da se odmorim. a da se ne umorim od odmaranja. prokleta ironija zhivota. karika koja nedostaje? svakako ne. nikad.
tenis. srbija pobedila australiju. jupi. jee. bravo. svetska grupa. publika = stoka. dernjaju se, vichu, lupaju. a ovim nashima sve toplo oko srca. em milo, em drago. pa josh trazhe zhivotinje u njima. srce u pesku, zastava srbije. a civilizacija? daleko od nas. daleko u piii…htedoh reci daleko bar nekoliko svetlosnih godina ispred nas.
konfuzna. pishem bez teme. bez reda. bez cilja. a i shta ce mi to. da bi nekom bilo lakshe da shvati shta hocu da kazhem..izvinite, ali ne mogu sada da mislim na to. imam hiljadu i jednu misao u glavi. hiljadu i jednu. nisam brojala. kazhem odokativno. a znate li na koliko stvari ne mogu da utichem? e njih nije da nisam brojala, njih ne smem da brojim plashim se dijagnoze. i prognoze.

htela bih da pobegnem. od poshtara. od razglednica. srecnih i tuzhnih lica. omijenih pesama. najlepshih stihova. ptica koje cvrkucu. prelepih jesenjih boja. prijatelja. porodice. hladne nes kafe sa shlagom. svega shto volim. i nije to problem. ako zaista dovoljno jako pozhelim, moci cu. ali..naravno da postoji i prokleto ali. postoji problem. ne mogu da pobegnem od sebe. a to bih vishe od svega. samo na kratko. malo. da skupim snage. da ponovo izgradim srushene ideale. da sastavim delice rasprsenih iluzija. da poverujem u sopstveni optimizam. da smislim novi cilj zbog koga idem dalje.
ali nemam vremena. josh jedna prokleta stvar. vreme. marsh i ti i ko te izmisli.
i povrh svega. treba ispuniti ocekivanja. ustati nasmejan. skuvati kafu. spremiti sestri dorucak. pozeleti lep dan u shkoli. pozheleti drugarima srecu na ispitima . polozhiti sopstvene ispite. chestitati rodjendane. javiti se baki, deki, tetki,teci, ujni, ujki, stricu, strini, kumovima. nasmejati se komshijama u zgradi kad im kazhesh dobar dan. nasmejati se prodavacaci kada ti kazhe vash racun je toliki i toliki. otici na pice. biti rame za plakanje. slushati tudje priche i probleme. biti stalno ukljuchen na trista. spreman da poletish. i smejati se. a ja…? ja chekujem samo jedno. da ljudi shvate da nisam supermen. da shvate da sam od krvi i mesa. ogranicenog roka trajanja. da mogu da trpim, da mogu da plachem u sebi, da mogu da se naviknem .. ali da ne mogu da zhivim njihove zhivote. da mogu da cutim, i terorishem papir, olovku i tastaturu. mogu. ali samo mi dajte malo mira. samo malo. da sastavim svoju slagalicu.

smejacu se. ponovo. znam da hocu.

………………....
a ispod maske ona je
dete do daske
i boji se
kako da kaže volim te.

……………………

hvala na pazhnji. izvin`te i prijatno.