zvedzanim putevima, nebeskim svodovima…vodio si me…a ipak, bila sam brod u napustenoj luci, sa losim mornarom koji brodsku sudbinu kroji..velicanstvenim osmehom skrivam tugu..oci me ponekad izdaju..udahnem duboko i nastavim dalje..sa oziljkom na srcu i tihim prezirom u mislima..ponekad se zagledam u more, zagledam u mesto gde je nekada bio brod i mornar koji je sada mornar bez broda..’pilot bez stjuardese, postar bez adrese’ .. i dok ja pokusavam iznova otkriti lepote pucine..ti dajes sebi za pravo da ponovo uzmes kormilo u svoje u ruke..ja samo ne znam odakle ti pravo da mislis da smes…da mislis da mozes…
…ni haljinu ne valja krpiti, a kamoli ljubav…
Objavio
pepeljuga u 20:37 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (7) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (7) | Pošalji komentar