auto

   Kao što je pomenuto dugo očekivani model C6 se pojavio 2005. međutim debitovao je kao koncept 2004. godine na sajmu automobila u Detroitu.

   Novi model se, što dizajna, tiče malo razlikuje od predhodnog. Ističe se nešto oštrijim crtama. Najveća izmena u odnosu na prošli model je ta što su farovi klasični a ne skriveni ispod haube kao što je to ranije bio slučaj i što je sada čuveni targa krov iz jednog dela i pakuje se u prtljažnik. Karoserija je takođe od fiberglasa, ali je nešto lakša od predhodne. Motor je standardni V8, ali sa 6,0 litara radne zapremine i čak 400 KS.

   Corvette C5 je debitovala 1995. godine kao dizajnerski naslednik prošle generacije, ali tehnički potpuno inovativna i moderna. Ovaj model je dovoljno poznat publici, motorizacija je tradicionalna to znači V8 od 5,7 litara i baznih 340 KS.

   U ovoj generaciji se i prvi put javlja fabrička tjunirana verzija koja je nosi oznaku Z06 i iz istg motora od 5,7 litara je isporučivala 400 KS. Pored toga, ovu generaciju karakterišu veliki trkački uspesi sa modelom C5-R. Proizvodnja je trajala sve do 2005. godine kada se pojavio dugo očekivani model C6.

   Naslednik je predstavljen iste godine i bio je prva potpuno nova Corvette nakon Sting Ray ’’ekipe’’.

   Savremen, agresivan dizajn, vrhunska vozna svojstva, postavili su ovaj model na mesto definitivnog sportskog automobila osamdesetih godina.

   Iapk, koncept je bio isti, a motori su bili unapređeni. To znači da je pogon dolazio od proverenog Small Block V8 agregata, zapremine 5,7 litara koji je tokom godina konstantno unapređivan, sa početnih 250 KS.

   Ova četvrta generacija je poznata po velikom broju specijalnih verzija kao što je Grand Sport i po tome što je bila omiljen predmet tjunerskih kuća koje su pravile monstruozno jake i brze automobile kao što su Callaway, Lingerfeld, Hennessey, itd. Ovaj model je ostao u produkciji svedo sredine devedesetih godina, zahvaljujući kvalitetnoj tehnici i konstantnim ali blagim redizajnom koji ga je činio uvek aktuelnim.

   Godine 1968. predstavljena je totalno nova, treća generacija, istog imena Stingray, samo pisanog zajedno. Dizajn je bio potpuno nov i oslanjao se na prošlu generaciju i koncept Ševroleta pod imenom Mako II. Promenjena je i unutrašnjost, a zbog niske siluete celog automobila, karakterističnog izgleda i oštrog prednjeg dela, dobila je nadimak ''shark'' (ajkula).

   I dalje su postojale dve karoserijske verzije kabriolet i kupe kod kog su se bočni delovi krova mogli skinuti-targa ili u američkom žargonu ''t-top''. Ispod haube je sve praktično ostalo isto, samo je kao opcija ponuđen V8 motor od 427 KS i 7,0 litara radne zapremine koji je imao aluminijumsku glavu.

   Narednih godina Corvette se malo menjala, ali krza koja je zahvatala američku automoblsku industriju prouzrokovana strožijim sigurnosnim propisima, restriktivnim zakonima u vezi izduvnih gasova, naftnom krizom i nezainteresovanošću tržišta za oktansko ludilo je potpuno uništila Muscle Cars i ugrozila Corvette. Iako je broj prodatih primeraka i dalje bio zadovoljavajući, Corvette je rapidno gubila snagu, a sa tim i interesantnost. Počev od 1971. godine, zbog novih regulativa svi američki automobili postalu slabiji i tako Corvette za tu godinu ima u proseku za 25 KS manje nego prethodne.

   Ipak, tokom sedamdesetih ovaj model i dalje perdstavlja okosnicu američkih preformantnih automobila, a ozbiljniji redizajn nastupa 1978. godine, kada Corvette dobija prepoznatljivo zadnje staklo koje je i danas tu. Ova, treća generacija je, iako pomalo zastarela, ostala u produkciji sve do 1984.

   Godine 1963. predstavljena je druga generacija Corvette nazvana Sting Ray, zbog karakterističnog izgleda karoserije. Pored fantastičnog dizajna ova generacija je zapamćena i po zapanjujućim performansama, što ju je svrstavalo u red najbržih automobila tog vremena. Prvi put ponuđena je kabriolet i kupe verzija koja je postala poznata po zadnjem staklu podeljenom na dva dela (split window), koje je izgledalo moderno, ali pružalo slabu vidljivost. Mehanika je, takođe, bila nova, a nezavisno vešanje, ubrizgavanje goriva i “knock off” točkovi su bili serijska oprema. Motori su bili zapremine 5,3 i 7,0 litara i snage od 280 do 430 KS. Ova inkarnacija Corvette je bila totalno u duhu Muscle Cars modela, mada se proizvodila samo četiri godine, od 1963. do kraja 1967. godine. Primerci koli su ugledali svetlost dana  za to vreme su među najvrednijim modelima iz velike porodice Corvette.

   Vodećim ljudima u Ševroletu je bilo jasno da postoji izražena tržišna praznina koja bi se mogla popuniti interesantnim i brzim modelom koji bi pored zarade pomogao i ojačavanju imidža brenda na tržištu. Novi model je predstavljen 1953. godine i svojim revolucionarnim dizajnom i naprednim tehničkim rešenjima, trajno je uznemirio javnost. Pogon je dolazio od rednog šestocilindričnog motora zapremine 3,9 litara i jedva 150 KS, što je malo u poređenju sa kasnijim modelima, ali je bilo dovoljno da malom i lakom roadsteru omogući visoke performanse.

   Još 1957. godine dolazi do prvog redizajna  i ubacivanja V8 agregata koji će postati zaštitni znak Corvette. Tokom ove prve generacije, u ponudu su uvršteni agregati sa mehaničkim ubrizgavanjem goriva, u ono vreme neverovatno napredno rešenje. Pored toga, Corvette počinje da pobeđuje na trkama i da se globalno priznaje kao vrhunska sportska mašina.

   Osim toga Corvette je prvi automobil na svetu koji je imao karoseriju od fiberglasa i do danas ova tradicija nije napuštena. Iako je tokom prve godine proizvedeno samo 300 primeraka, legenda je ustoličena. Ova generacija se proizvodila sve do kraja 1962. godine i konstantno je unapređivana kako dizajnerski tako i tehnički.

  Priča o Chevrolet Corvette počinje ranih pedeseth godina kada je američko tržište automobila bilo šareno samo po bojama karoserija, a monotono i sivo po izboru modela. Naime, u ponudi su bile samo limuzine i njihovi derivati, kupei i karavani, a američki kupac ako je želeo sportski automobil, u startu je bio orjentisan ka mnogobrojnim evropskim automobilima.

Copyright: BlogOye!