6/12/2007 - ...

- Imao bih jednu molbu. U pitanju je vrlo delikatna i važna stvar. Naime, potrebana mi je dozvola, da, ako je ikako moguće, dobijem dopust na nedelju dana.
- A ko si ti?
- Vojnik Miroslav Radovanović.
- I?
- Pa gledajte. U martu moja pozorišna trupa, tačnije moja opera, gostuje u Italiji. Imamo veoma značajno gostovanje u Mi...
- A ti si onaj pevač!? Sećam te se. Šta treba? Miki, jel tako?
- Rade uglavnom.
- Reci, Rade.
- Vidite, to gostovanje je vrlo važno za moju karijeru. Radi se o Milanskoj Skali, a to je možda najuticajnija i najbitnija operska kuća u svetu.
- Pa šta?
- Pa mislio sam da mi date dopust na nedelju dana.
- Ti bi da napuštaš zemlju dok si u vojsci!?
- Znate, ja ionako civilno služim vojsku, radim u istom tom pozorištu, ali besplatno, u ime države i...
- Ti bi da napuštaš zemlju dok si u vojsci!?
- Pa, kako da vam objasnim... Zar je to neizvodljivo? Ipak je ovo jedna vrlo važna stvar.
- Kad si ti to mislio?
- U martu. Sredinom marta.
- Moraćeš to da odložiš.
- Kako to mislite?
- Lepo. Ne možemo tada da te pustimo. Moraćeš da odložiš to negde za kraj aprila.
- Kako da odložim? To uključuje nastup pozorišne trupe i orkestra. Ima sto ljudi.
- A šta ja tu mogu? U martu imamo sve popunjeno. Probaj to da pomeriš.
- Gospođo, to je nemoguće. Da li znate šta je to Milanska Skala.
- Ama nije me briga! Ne može. Ili pomeraj to ili mi se gubi s očiju.
- Vi niste normalni. Doviđenja.
- Marš bre!

Miroslav Radovanović, operski pevač i službenica u vojnom odseku, 1. 12. 2007