Zivot treba ziveti tako da ukoliko se u bilokom trenutku suocimo sa smrcu ne zalimo sto cemo umreti.
To je, molim lepo, nemoguce. Ljudska bica su stvorena da budu nezasita i da uvek zele nesto sto nemaju. Coveku uvek nesto fali. Ma koliko on bio bogat ili slavan ili... uvek ce mu faliti «ono nesto malo» da bude potpuno srecan! Sve ono sto ima mu nece biti dovoljno. Nikada nece reci: «Sve je u redu!Nista mi ne treba!Nista mi ne fali!». Pre ce se desiti apokalipsa juce,nego da tom nezajazljivom bicu bude dosta i da bude zadovoljno.
S druge strane, svet je ogroman i na njemu postoji toliko puno stvari da mislim da je bolje da ne pokusavamo da ih prebrojimo. Samim tim coveku se pruza savrsen izgovor za pohlepu i nezasitost. «Pa jos nisam probao ovo...a ni ono...a tek ono tamo!»
HALO!Nikada neces ni uspeti!Mozes, naravno, da se trudis i da pokusavas, ali sigurno neces uspeti. Svakako, ove cinjenice trebaju biti svesni svi. Jer u ljudskoj je prirodi da se razocarava i kaje. Bas zato,covek mora biti svestan cinjenice da ce mu uvek ostati «ono malo» i da mora da bude srecan i zadovoljn onim sto ima .Tada se nece razocaravati, a kamoli kajati. Nece se nocu prevrtati u krevetu ,razmisljajuci: «A da sam tada...e da sam tada...»Covece,uradio si to sto si uradio,a ovo su posledice(o kojima,naravno,nisi razmisljo)!
Ali kao sto rekose u onoj emisiji «Djacko cose»:
«Postoje 2 beskrajne stvari:1. je vasiona,a 2. je ljudska glupost,ali za ovo 1. vise nismo sigurni!». Izvinjavam se,ali mala ispravka sa moje strane!
Mislim da ljudska nezasitost moze da bude suparnik ljudskoj gluposti u istoj,teskoj kategoriji.A kada se ovo dvoje spoje?Hmmm...pa smatram da bi vasiona bila velicine...atoma?