11 November 2007 - Удица
Преко главе навлачим успавани оптимизам
на још поспани дан.
Кротим енергију пожуде.
У орману додира чувам палету наших грчева.
У шкрињи звукова слажем ноте замагљених уздаха.
Отапаш стварност својим далеким постојањем.
Ти разуму моје разуздане маште...
и онда нестанем...ухваћена удицом наглог буђења.
|
