2 October 2007 - Плес по његовим уснама
смешиш се док те љубим
то је оно што ми милује машту
кадa упијем тишину
кадa јутарњи град ледено дише у постељи.
уматаваш пољупце у шарене нити лета
постоји смисао који је само нама потребан.
знан.
у њему ти љубим леђа, увце и врат...
удаљена хиљаде километара.
смешиш се
док ти полако одузимам меки дах са ивице усне
|