13 June 2007 - СВИЛА - Алесандро Барико (одломак)

"Мој љубљени господине,

Не плаши се, не померај се, не говори, нико нас неће видети. Остани тако, желим да те гледам. Гледала сам те већ толико пута, али тада ниси био мој, сада јеси мој. Не прилази ми, молим те. Остани ту где јеси. Имамо читаву ноћ само за нас, а ја желим да те гледам. Никада те тако нисам видела. Сада је твоје тело моје, и твоја кожа. Склопи очи и милуј се, молим те....

.....не отварај очи ако можеш и милуј се. Тако су лепе твоје руке. Толико сам их пута сањала а сада желим да их гледам. Желим да их гледам на својој кожи. Не отварај очи, ја сам овде. Нико не може да нас види, а ја сам покрај тебе. Милуј се, љубљени мој господине. Милуј свој уд...полако.

Како је лепа твоја рука на твом уду. Немој да стајеш. Ја желим да је гледам и да те гледам. Не отварај очи, не још. Не смеш да се плашиш јер сам покрај тебе. Осећаш ли ме? Овде сам. Могу да те додирнем. Ово је свила. Осећаш ли је? То је свила моје хаљине. Не отварај очи и осетићеш моју кожу.

Имаћеш моје усне. Када те први пут додирнем, биће то мојим уснама. Ти нећеш знати где. У трену ћеш осетити врелину мојих усана на себи. Нећеш знати где осим ако не отвориш очи. Не отварај их. Осетићеш моје усне тамо где их не очекујеш. Изненада. Можда на твојим очима.

Спустићу своје усне на твоје капке и трепавице. Осетићеш врелину дубоко у себи. Моје усне на твојим очима. Унутра...или можда на твом уду. Спустићу моје усне ту...и раздвојићу их клизећи све ниже и ниже....

........пустићу да твој уд раздвоји моје усне продирући кроз њих и гурајући мој језик. Моја пљувачка ће се сливати низ твоју кожу до твоје руке. Мој пољубац и твоја рука. Једно на другом. На твом уду....све док те на крају не пољубим у срце, јер те желим. Ујешћу кожу под којом куца твоје срце, јер те желим. И са твојим срцем међу мојим уснама ти бићеш мој...

.....ако ми не верујеш, отвори очи, љубљени мој господине и погледај ме. Да, то сам ја. Ко би икада могао избрисати овај трен који траје и ово моје тело на којем више нема свиле. Твоје руке које га додирују. Твоје очи које га гледају. Твоји прсти између мојих ногу. Твој језик на мојим уснама. Ти који клизиш испод мене, хваташ моје бокове. Подижеш ме, спушташ ме на свој уд, полако.. Ко би икада могао избрисати ово.

Ти у мени који се лагано крећеш. Твоје руке на мом лицу. Твоји прсти у мојим устима, блаженство у твојим очима. Твој глас...Крећеш се лагано, али готово да ми наносиш бол. Моје блаженство...мој глас...моје тело уз твоје. Твоја леђа која ме подижу. Твоје руке које ме не пуштају. Осећам ударе у себи. Слатка предаја.

Видим твоје очи како траже моје. Желе да открију колико бола смеш да ми нанесеш. Колико год желиш, љубљени. Нема краја, неће се завршити, зар не видиш? Нико не може избрисати овај трен који траје. Заувек ћеш забацивати главу уназад јечећи. Заувек ћу склопити очи одвајајући сузе са својих трепавица. Мој глас у загрљају твог гласа. Твоја жестина која ме слама.

Касно је да се утекне. Немогуће је одолети. Овај трен је морао бити и овај трен јесте. Веруј ми, љубљени мој господине, овај трен ће бити од сада па занавек. Биће све до краја."