Пун месец је поцепао чаршаве и налепио осмех на моје лице
Говори тајним језиком моје коже.   

Нећу бежати, нећу тражити ништа.
Сазвежђа одбијају да дају ишта добро.

Моје прождрљиво срце,
мали сулуди канибал,
коморама те грли и лансира крв.

Још један откуцај.

Ти си мој свет.
МОЈ свет.

Убризгај ми дозу васионског стиха
док склизнеш низ пекторалис као изгубљени тринаести акорд по струнама...

Допусти ми да нацртам свет на твојим уснама
Ехо пожуде
искричав...
често називан демоном
или тајанственим вуду божанством у занесеном плесу...
прикрада се бојажљиво кроз град
поновно жив и итекако будан...

Дај да упијем твоју сласт бисером осмеха.

Скицираћу Еден
Обојти вином.
Умочити љубав као четкицу, душо!

Дај да букнем у твом уму бојама!

Ово је митски предео.
Моје боје нису за људе слабог срца!
Преко брадавица стављам пастелни премаз
сладострасног дрхтаја.
Заогрћем шуму Дионизијским велом ватре...

Допусти да ти нацртам, тај свет
на уснама!
 
Сипаш ми наелектрисани прах по кожи
нудим ти своја леђа у тренутку несвести
док ми твоји прсти привлаче плиму уздаха
полако,
уз додир,
шапат.

Будиш је ватреним уздахом из сна..
прикрада се полако као да ме вреба,
та божанска змија мога скривенога бића.
Будиш је нежно.
Клизи под кожом.
Лиже својим треперавим језиком сваки живац.
Подрхтава ми мишић од твога додира,
Осећаш ли трзај?

Преносим ти јачину свога набоја.
Плима надолази нечујно,
у исто време - снажно.
Ваља се морска струја у мени
док клизиш све ниже.

Океан прелива моје посуде.

<- Претходна страна :: Наставак ->