4 February 2007 - Соба 607
Сваког
четвртка, тачно у четири сата, постарији, угодно одевен господин
чврстим кораком прилази рецепцији и, као одговор својој немо испруженој
руци, добије од мене кључ собе 607. Аутоматским покретом вади сјајно
Рекспен перо и потписује се као С. Балинт у књигу гостију. Пет минута
касније крха плавуша, безбојног лица, тихо се пење степеништем, никада
лифтом.
Рецепционар сам већ девет година у овом хотелу, и за то време ниједан
четвртак није прошао без господина Балинта и тајанствене госпође. У мом
послу човек се нагледа свакојаких људи, али мој смисао за рад никада
није био нарушен, све док нисам обратио пажњу на господина Балинта.
Наиме, све госте у хотелу можете сврстати у три категорије - у пословне
или породичне људе и љубавнике. Поменути пар сам одмах сврстао у
љубавнике, али су онда искрсле збуњујуће чињенице. Састанак у соби 607
увек је трајао тачно пола сата, а таква механичка тачност, сложићете
се, није уопште својствена љубавницима. Осим тога, у очима Г. Балинта
нисам никада видео онај чудан сјај толико својствен заљубљеним људима.
Дуго сам размишљао и погађао, а онда је моју природну стидљивост
победила неиздржива радозналост - погађате већ, почео сам да
прислушкујем. Ништа више - само проклета тишина и тек понекад шум
равномерног дисања.
Отишао сам корак даље и пробушио малу, неприметну рупу у вратима собе 607, и то у висини очију.
Тог четвртка сам скоро у грозници предао кључеве собе 607, натерао себе
на чекање од 10 минута и потом устрчао уз степениште. Видех необичан
призор - пуних пола сата господин Балинт и непозната провели су у
тишини, нетремице се посматрајући. И следећег четвртка било је исто.
Иако сам себе убеђивао у бесмисленост свега, скоро несвесно, сваког
четвртка у четири и десет, нашао бих се пред вратима собе 607 и као
оманђијан вирио кроз рупу. И никада нико није примећивао моје
необјашњиво одсуство са портирнице. Све ово се понављало месецима,
почео сам чак и године да бројим. А онда сам, намештајући се једног
четвртка у згоднији положај пред вратима собе 607, крајичком ока
ухватио лик лифт-боја како ме опчињено посматра. Боже, колико дуго то
чини?
Геза Фаркаш
|
