Hodi po jutru
dotakne vetar
crvenim perom
naslika dah

Kobno preseče,
k'o da je veče,
svaki taj pogled,
nemir i strah

 
Suton se spušta
vida ne zeli
mrda i gazi
mermernu sen

I svuda krici
legu se nemi
zgaženi sobom
u jedan tren

 
Plameni konji
preskaču polja
svetlosti žurno
prateći nit

Orlovi lebde
nad bledom zemljom
koja polako
postaje mit . .