|
Uradila sam nesto lose...sad moram da to izbacim iz sebe na neki nacin i verovatno da pronadjem opravdanje...dosla sam sa mora pre manje vise dva meseca...odmah sam otisla sa najboljim drugom na trac partiju nakon koje me je on pozvao da odemo kod njegovog druga sa kojim je poceo ponovo da se druzi nakon nekog vremena prekida...znala sam iz price od ranije da taj decko ima devojku nekoliko godina...cim sam ga videla osetila sam nesto, sto ne umem da obajsnim...narednih dana smo nastavili svi da se vidjamo u vecem drustvu...polako sam pocela i da se cujem sa tim deckom...i pozelo je da se dogadja ono nesto medju nama, ali sam pokusala da ga oteram od sebe jer je imao devojku i to nije imalo smisla...ali on se nije dao oterati jer je svoje ponasanje objasnjavao kao cisto drugarsko...pa sam i ja pocela sa mislim da sam jednostavno luda sto mislim da ima neceg izmedju nas...i konacno sedim kod kuce jedno vece nakon dana koji smo proveli na bazenu i on me zove u setnju, cisto drugarsku jer ni on nema sta da radi a ni je...odemo u setnju i na kafu po prvi put sami i naravno desi se...poljubili smo se i vodili ljubav te iste noci...u mojoj glavi je nista...potpuno se ponasam kao kreten u tim trenucima...ne mislim ni na koga...pa ni na sebe valjda...zaljubim se...zaljubi se i on...vidjamo se i cujemo...on ima devojku koja iz nekog razloga nece da se vidi sa njim sigurno meseca dana pre nego sto krenu na more sa mojim i njegovim drustvom...i tako on ide sa devojkom i mojim drustvom na more...ja umirem nedelju dana...on raskida tamo sa njom...nisu vise zajedno...ja zelim da umrem...vraca se sa mora i mi smo skroz ok...skoro pa savrseno...stalno smo zejdno svuda i to tako traje oko mesec dana...pre par dana dolazi ona kod njega u sred noci ostaje tu celu noc i place...on place meni sto me je povredio...ona odlazi...on je opet kod mene...place sto ja patim...padaju obecanja da nije znao i da se nikad nece tako nesto ponoviti...odvratno...cela situacija...JA sam odvratna...voli me, to osecam nije vazno cak ni da kaze, ja volim njega...to je to...on je taj...ja sam ta...ali je odvratno...ukrala sam nesto tudje...znam da niko nikog ne moze da ukrade....ali tako bar deluje...kako sad da zivim sa tim.
|
Pošalji komentar! :: Pošalji mail !
|
|
|
 Poslao/la kojak
|
pa odgovor si dala sama "niko nikoga ne moze da ukrade", a ja bih dodao - dobrovoljno.
E, sad!
Svako treba da odmeri (ako je kako moguce) svoju savest, jer mi svi na istu stavr ne reagujemo na isti nachin...zavisimo od mnogo chega, a najpre od vaspitanja naravno...
Nevolja je shto u nekim godinama teshko razlikujemo strast od ljubavi i zato umemo da napravimo greshke..
Bilo bi dobro, ako imash nekog kome ozbiljno smesh verovati, da se isprichash o svemu i onda donesesh konachnu odluku o svemu..
Aj' pa srecno i ne brini, sve ce na kraju ipak biti ok :o)
|
Permanent Link |
|
|
|
|
 Poslao/la AnaM
|
Puno suza, istraživanja, razmišljanja, to i jeste život.
Ne slažem se sa Kojakom, ne treba ti tudji savet, svako pravi svoje greške, ništa nije idealno, nažalost, a i da jeste, bilo bi dosadno.
Pusti život da teže svojim tokom, nekom zadaš ti bol, neko zada tebi, život ne čine male uslugice koje činimo jedan drugom,naprotiv, moraš biti borac, izgubiti, ali i dobiti.....
|
Permanent Link |
|
21.9.2008
-
i've done sth bad
Poslao/la 