Sta bi kad bi...? Koliko cesto se to upitamo. Ne kaze se dzabe da dok ti se ne desi, ne znas. I ne treba nikada reci ‘’meni tako nesto ne moze se desiti’’ ili ‘’da ja dozvolim tako nesto…nikad’’. Obije se o glavu. Ali evo ipak, tesko je uci u tudju kozu, ali probudite mastu, zatvorite oci i zamislite… sta bi ste da vam se desi ovo:
Udali ste se za coveka koga ste voleli, bio vam je to najsretniji dan u zivotu, do tada. Sad imate dvoje dece, preslatke, zdrave…, imate zavrsen fakultet, posao, prijatelje. Neko bi rekao da imate savrsen zivot, ali iza se krije jedna tajna. Eh, kako ste samo voleli muza, a on je uspeo da ubije tu ljubav u par godina braka, ne prevarom, to ne biste trpeli, vec manjkom ljubavi sa njegove strane (sto tada niste bili svesni), nepaznjom. LJubav je umirala dugo i polako. Unistavao ju je verbalno, manjkom postovanja, nedostatkom razumevanja sa par vecih gresaka. Slikovito: Imate snaznu ljubav na jednoj strani, i neko puca na nju, rani je strasno, i ona pada, ali bori se, prezivljava metak, dize se ali je sad puno slabija. Ali opet trpi neke manje udarce, uporna je. Opet pucanj, i opet pada, ovoga puta ozbiljnije ranjena. I dugo lezi, dise ali nemocna da ustane. A onda pocnu da je udaraju, gaze tako na samrti, ali ona se bori i jos dise, da bi na kraju izdahnula shvativsi tuznu istinu. Da li je iko mario za nju dok je bila ziva??? Tako je umrla vasa ljubav. Izdahnula onog dana kada ste shvatili da eto, imate 26 godina a niko vas nikada nije voleo… Krenu vam jedna suza… a niko ni nece, jer kakve su sanse da neko voli udatu zenu sa dvoje dece…
Ali onda… iznenada i neocekivano jedna draga osoba vam izjavi LJUBAV, i ne ostane samo na reci, dokaze je delima, postovanjem vasih principa, vasih zelja... ponasa se prema vama kao da ste nesto najposebnije na svetu. Posle nekog vremena shvatite da i vi osecate isto prema njemu, svakim danom sve jace. Ne, niste prevarili muza, vrlo ste religiozni i neka odgovornost prema Bogu vam to ne dozvoljava. Telo se moze kontrolisati, misli teze, ali kako srcu da zabranite? Drugi doticni gospodin stanuje u drugom gradu, ne vidjate se vise, i svakodnevni kontakt SMS-om i mailom suzavate na sto manje, jer grize vas savest, jer varate srcem, mada to srce vec neko vreme ne pripada coveku sa kojim delite zivot. Jos jedna ironija, odnos vaseg supruga prema vama se menja, on se trudi, izjavljuje ljubav, i nekad mu je mozete videti u ocima, mada to ne zelite. On ne primecuje nista na vama, naprotiv obasipa vas paznjom za kojom ste nekada zudeli, poljupcima, kuva kafe, svemu pridaje znacaj i... ali to VAMA ne znaci vise nista, ne mozete vratiti zivot necemu sto je vec umrlo, mozete samo ispuniti sve obaveze koje je brak doneo, i nemate pravo ni na koga da se ljutite jer sami ste odabrali.
S druge strane imate osobu koja vam je za par meseci dala vise nego... Imate nekoga ko je u stanju sve da vam da i ne trazi nista. Postuje sve vase odluke i voli vas nesebicno i snazno. Osecate isto prema njemu, i znate da niste fer. Oduzimate coveku koji jako voli decu sansu da ima svoju, kao i vi, da ima porodicu, jer dok ste god tu on vas smatra za najvrednije blago na svetu i ne zeli da cuje da mu nesto oduzimate. Ustvari on je blago, on vam je vratio zivot, i spreman je odreci se svega, verujuci da je ono sto oseca vrednije i da je nasao onu pravu, i sretan je samo sto postojite, ne trazi nista, postuje vas zivot, brak, porodicu. Ali vi znate da ga boli, bez obzira sto on nece da prizna. Zelite da mu date vise, da ga usrecite, ali znate da ne mozete.
Cuvate tu tajnu od svih, strah vas je bilo kome poveriti, a ona je vec pocela da vas gusi, da vas pritiska.
Sta biste da vam se desi, ili da ste na mestu bilo koje tri osobe u prici? Sta ste uradili ako vam se vec slucajno desilo?.....