U poslednje vreme sam strahovito opsednut postupkom izricanja kazne za velike zlocine i njenim sprovodjenjem u delo. Obzirom da po struci nisam pravnik (pravo sam samo jedne godine ucio i to samo ono sto se ticalo moje struke) i toj materiji sam kao i svaki laik informisan relativno povrsno, moja intezivna razmisljanja idu u pravcu ljudskih osecanja, odnosno socioloskog pogleda na tu materiju. Tacnije receno kako najsire narodne mase gledaju na tu pojavu i sta se kao opste prihvaceno odomacilo kao stav prema zlocinu u najsirem smislu i prema izdrzavanju kazne za ucinjeno.

Uzmimo kao primer da sam ja ucinio neki od najtezih zlocina, recimo neki veoma monstruozan za koji je cak i smrtna kazna zaprecena u zakonodavstvima pojedinih zemalja. Eto, kao ja sam ucinio zlocin, organi reda i mira su taj nemio slucaj razresili u najkracem mogucem vremenskom intervalu, uz pomoc najsavremenijih metoda i naravno mene kao pocinioca zatvorili po nalogu istraznog sudije. Ajte da kazemo da je nebitno to sto su se organi reda i mira prilicno brutalno poneli prema izvrsiocu nejtezeg dela, sto su mu lomili rebra i poprilicno ga psihicki iznurivali. To je i zasluzio. Elem, pod najtezim mukama, ja kao izvrsilac priznajem delo, potpisujem zapisnik i cekam sudjenje, jel tako biva ? Valjda bi trebalo da je tako.

Dakle, sudjenje se zakazuje u najkaracem roku, sudsko vece zaseda, porota je prisutna pa i taj deo price moze da pocne. Napominjem da sam ja kao pocinilac potpuno svestan tezine ucinjenog dela te odbijam branioca, u nadi da ce to olaksati donosenje presude i skratiti trenutnu agoniju. Na sudjenju tuzilac iznosi argumente dobijene opseznom istragom, protiv kojih optuzeni, odnosno na primer u ovom slucaju ja, ne iznosi nikakve preimedbe, odnosno delo priznaje u potpunosti. Cak i pored tog priznanja ucinilac javno izjavljuje i kajanje za ucinjeno delo, ne da bi mu kaznu ublazili, vec jednostavno zato sto tako oseca. Porota pazljivo saslusa tuziocevu opsirnu besedu, veoma kratko priznanje i pokajanje i povuce se radi donosenja presude.

Obzirom da je u ovom hipoteticki iznetom slucaju sve kristalno jasno, postoji delo, postoje materijalni dokazi, postoji priznanje, postoji i kajanje, znaci ostaje samo da porota donese presudu, koja nikako ne moze biti drugacija nego li KRIV JE !!!

Nakon toga ostaje samo da sudsko vece u skladu sa tezinom ucinjenog dela razreze visinu kazne. Kako u zakonodavstvu zemlje u kojoj se delo dogodilo nije za takva dela predvidjena smrtna kazna, jedini ekvivalent takvoj presudi bi bio DOZIVOTNA ROBIJA, a sve u cilju da se pravda i javno mnjenje zadovolji.

Presuda je doneta, izrecena je najteza kazna, sredstva javnog informisanja su to prenela kao aktuelno a javnost je istu docekala sa ovacijama i odobravanjem jer je pravda ipak zadovoljena. Nakon toga sledi period zalbe, ali se osudjeni odrice tog prava i presuda odmah postaje pravosnazna.

Sta posle toga sledi ?

Naravno izdrzavanje kazne. Osudjeni, odnosno hipoteticki posmatrano, u ovom slucaju ja, biva poslat u zatvor. Obzirom na tezinu dela salju ga u najtezi kazamat i to u samicu, odnosno izolaciju. Monstrum se pomirio sa svojom sudbinom, zigosan od celog sveta, oblaci prugasto odelo i odlazi na zasluzeno izdrzavanje kazne. Osudjeniku takav tretman cak i odgovara, u izolaciji bi na miru mogao da se suoci sam sa sobom, sa zlocinom koji je ucinio, i da u tisini bez prisustva ostalih zatvorenika izdrzi pravedno odmerenu kaznu i kaje se do kraja svog zivota.

Ovde bi ova prica mogla i da se zavrsi, obzirom da bi javnost jos koji mesec govorila o tome, strasti bi se stisale, pravda je zadovoljena i cela bura i prasina oko ovog zlocina bi ubrzo pala u zaborav. Za mesec, dva, godinu, dve.

Medjutim nije sve tako.

Ovo delo "X" je ucinjeno u zemlji "Y" gde zakoni i nisu bas uobicajeni, pa se u nastavku ove price desava sledece. Pocinilac je zlocin odnosno delo "X" ucinio protiv zakona pri tom ostetivsi osobu "Z". Delo je zaista tesko i brutalno ali ostecena osoba "Z" je ipak ostala ziva, doduse sa sijaset teskih rana, ali ipak ziva. Osoba "Z" nije zadovoljna izrecenom presudom (iako je ona najteza) pa zeli dodatno da kazni pocinioca, odnosno u ovom slucaju mene. Recimo. Osteceni sam sebi daje pravo, a i cuvari kazamata mu to dopustaju, da periodicno udje u samicu gde okrivljeni izdrzava kaznu i da ga dodatno kaznjava. Da ga kinji, vredja, ponizava, tuce i muci najrazlicitijim metodama. Osteceni uziva u tome i zeli da u potpunosti zagorca i to malo zivota koji je okrivljenom preostao da prozivi u izolaciji. Naravno okrivljeni je zasluzio i mnogo gore, bez obzira sto to dodatno mucenje nije obuhvaceno presudom, to zaista niko ne osporava.

Polako se priblizavamao kraju ove price gde je nuzno ipak se malo pozabaviti i stanjem u kome se nalazi osudjenik, okrivljeni ili jednostavno monstrum, iako on svakako nije zasluzio ni trunku sazaljenja i samilosti. Medjutim bilo bi zaista nepravedno, ma o kako teskom zlocinu se radilo, ne pomenuti i jos jednu sitnicu. Presudom je pored izricanja najteze kazne okrivljenom  odredjeno da i materijalno obesteti ostecenu stranu, sto je ovaj bez pogovora prihvatio. Elem, tortura se iz dana u dan nastavlja, strazari okrecu glavu, osteceni u samicu u kojoj monstrum izdrzava kaznu ulazi kao u svoj stan i kako fizicki, tako i mnogo zesce psihicki lagano ubija zlotvora. Okrivljeni u ovom slucaju ima samo dve alternative, da se prepusti daljem izivljavanju ostecenog i da polako uz njegovu pomoc skonca svoj bedni zivot, ili da muke jednostavno prekrati sam. I u jednom i u drugom slucaju krajnji ishod je veoma izvestan, a to je SMRT, sto bi definitivno zadovoljilo kako ostecenog, tako i osoblje kazamata, a i uspaljenu javnost koja zeljno na kraju ove price ocekuje KRV.

Eto, to bi bila prica o zlocinu i kazni ispricana onako, narodskim jezikom, bez ikakvih umetnickih premisa, bez pretenzija da se neko u njoj prepozna i oseti prozvanim. Upravo zato, razmisljajuci o tome, zamislio sam sebe u ulozi minstruma koji je pocinio najtezi zlocin. Svakako, kao neki dobar sahista, predvideo sam nekoliko poteza unapred, kao i ishod ove izmisljene price. Ovo je naravno fikcija, ovako nesto se svakako ne desava u stvarnosti, samo u romanima i na filmovima. Bilo bi glupo da sam ovu pricu ispricao kao da sam je negde cuo ili ne daj Boze video.

Ja sam jednostavno sve ovo izmislio, a sebe sam stavio u ulogu glavnog lika kako nekog ne bih eventualno uvredio. U nasoj drzavi je sve kako Bog i Zakon zapoveda, pa tako i najtezi zlocinci imaju pravo na pravedno sudjenje i mogucnost da u miru izdrze izrecenu kaznu. A i narod je dostigao visoki stepen osvescenosti i demokratizacije pa naravno nece podrzavati tako nesto.

Kao sto sam u prici i ispricao.