Ima neka tajna veza, za sve ljude zakon krut.

Njome èovek sebe veze, kada bira sebi put.

Sidro koje ladju èuva, da ne bude buri plijen, tone skupa sa tom ladjom, jer je ono dio nje.

Poneke veze se nikada ne mogu pokidati. Mozda nekada oslabe, mozda postanu slabo vidljive, ali se ne kidaju. Naroèito one, kako reèe Dusko Trifunovic, KADA BIRAS SEBI PUT.

Hvala Bogu na takvim vezama, one su retke, ali ipak postoje. Nekome se nikada ne dese, ali kome se dese, taj je zaista BOGAT covek.

Problem je samo SIDRO. Navodno cuva ladju. Ali kad je bura, jedno drugo povuku, pa zajednicki tonu.

Treba se pod hitno oslobadjati tog sidra.

A veza ostaje uvek. TAJNA.

Nego, fasovah i ja jednog prijatelja. CUDO. Ja i dalje ne verujem u to prijateljstvo. I sta je uopste prijateljstvo. Kako se ono zasluzuje. Treba li covek biti dobar da bi imao prijatelja, ili ih i losi ljudi mogu imati. Ustvari mene to i ne interesuje, mene interesuje kako izgleda DOBAR COVEK. Ima li on mana. Ima li pravo na mane ? Kako ga uopste prepoznati ? Moze li se ovaj drugi prevariti u proceni ? Pa sve i da se prevari, koliko dugo moze biti u zabludi ? Postoje li ljudi koji mogu momentalno prepoznati dobrotu ? Ima li ljudi koji se dugo, dugo, mogu prikrivati, i iza dobrih postupaka skrivati zlo u sebi. Koje nekada ispliva na povrsinu.

Sinoc sam imao jedan ozbiljan razgovor na tu temu. A nakon toga sam dugo razmisljo o tome. Primetio sam da neki ljudi (do kojih mi, uzgred nije posebno stalo ) menjaju svoj odnos prema meni. Na glas sam se zapitao, šta je po sredi. Jedna osoba, do cijeg misljenja mi je stalo, mi rece da se nije mozda moje ponasanje promenilo. Pa je to uzrokovalo promenu kod njih. Zapitah, u kom smislu. I ta osoba mi dade objasnjenje. Objasnjenje nije bitno, ali je bitno da ja to, i takvo objasnjenje nisam prvi put cuo. Nisam prvi put cuo da neki ljudi imaju takvo misljenje o meni. Nakon toga sledi krucijalno pitanje : DA LI SAM JA DOBAR COVEK ?

Analiticki posmatrano, ja sam uvek bio ovakav. Nisam se nesto posebno menjao. Uglavnom najveci uticaj na to ima genetika, pa onda sredina, i najzad nadgradnja ( rad na sebi ). Pitam se samo, sta covek da uradi u tom trenutku. Ako godinama ides PRAVO, UZDIGNUTE GLAVE, NOSOM PARAS NEBO, odjednom shvatis da ustvari treba da hodas, POGUREN, POVIJENE KICME, I NOSOM DA PRAVIS TRAG PO PRASINI, IZA SEBE.

Da li covek posle serije dobrih dela, mislim onih koje imaju opste drustveno priznanje, jednim LOSIM, moze da potre ono predhodno ? Da li se sve brise, pa onda Jovo nanovo ? Moze li priznanje da ga amnestira, bar od dela odgovornosti ? Kaznu koju zasluzuje, naravno ne moze. I KO BRE PROCENJUJE DA LI JE NEKO DELO DOBRO ILI JE LOSE ?

KO MOZE BITI SUDIJA ?

IMA LI UOPSTE DOBRIH LJUDI ???   Apsolutno.

Vole bih da mi neko pomogne da saznam.

Nece mi biti tesko da ponovo ucim. Naucicu ja to. Nisam bio bas toliko los djak. Nisam bas ljubio skolu, vise sam vatao na inteligenciju, al sam prolazio. Evo i sada ucim.