Sinoc nisam mogla da zaspem.Nesanica me muci vec duze vreme.Mogu lezati u krevetu satima,ali do 2-3-4 necu zaspati...Ne znam zasto,jednostavno ne mogu da spavam....

Sinoc sam bila bas tuzna...Nisam znala sta da radim...

Ustala sam iz kreveta,otvorila krovni prozor u mojoj sobi (iako je kisa malo padala) i samo sam stajala tamo sa slusalicom od MP4-ja u uhu i gledala u tmurno nebo.Tako sam se uvek smirivala.Ponekad sam znala nocima da bdim na prozoru i jednostavno slusam muziku,duboko disem i gledam u nebo.Sinoc su mi oci zasuzile.Mozda zbog toga sto sam ponekad toliko nesretna i ocajna,a ne bih trebala da budem jer zaista imam sve...A mozda zbog tuzne pesme koju sam slusala stalno iznova i iznova.I samo jedna suza mi se spustila niz obraz.Ostalima nisam dozvolila da krenu.Jer ja sam takva...Uvek krijem osecanja,cak i od same sebe.Neko ce reci da sam jaka...Ja cu samo reci da sam kukavica jer ne smem da izrazim prava osecanja...I sve ih cuvam u sebi...Ali takva sam ja.Ne volim da neko drugi vidi da sam tuzna ili povredjena....

Posle ovog malog rituala sinoc,kada sam se vratila u krevet zaspala sam kao beba...