Verovatno ste primetili da sam svog sadasnjeg decka vise puta prevarila i da se bas i nesto ne kajem zbog toga...Ne,nisam ja "prepotentna kucka" (LZT ovaj izraz ti je do jajajaja),vec je nasa veza vise prijateljstvo nego ljubav.

Pre nego sto smo se smuvali,bili smo drugovi.Ponekad smo pricali telefonom,dopisivali se i sl...Da,ima strasti u nasoj vezi,ali sve je to na nekom prijateljskom nivou...Nas dvoje smo tooliko sati proveli pricajuci telefonom da mislim da me ni najbolja drugarica ne zna bolje od njega (haha tesko,al ajde)...Uglavnom,ja znam sve o njemu.Znam svaku njegovu bivsu.Znam kako reaguje na zezanciju.Znam kako reaguje kada poveruje u glupost koju mu ispricam.Niko ga ne zna bolje od mene.

Da smo se cesce vidjali,mozda nista ne bi bilo ovako...Mozda ne bismo toliko pricali i mozda ga ne bih shvatala kao prijatelja.Mozda.Ovako ga shvatam kao veoma dobrog prijatelja koji igra vaznu ulogu u mom zivotu i znam da ako raskinem (a nije da nisam pomisljala na to!) izgubicu pravog prijatelja jednom i zauvek...

Mogli bismo mi i posle raskida da ostanemo "prijatelji",ali budimo realni,ko je od vas ostao pravi prijatelj sa bivsim deckom!?

I zato je bolje da ga ponekad prevarim,kada me spopadnu te "tinejdzerske bubice"(kako bi moj cale rekao) nego da raskinem s njim i zapocnem novu vezu,jer znam da cu se kajati...Izgubiti dobrog prijatelja je zaista tesko,to je kao da vam neko uzme deo vas!!A kako tako mozete da funkcionisete!?