Izmedju sna i jave

4.7.2011 - 06.30 h, jutarnja gimnastika

Jutros mi treba dupla kafa..mozda sendvic....
Malo dodatne energije da skupim snage, ne oteram svet u tridesetitri PM, i najzad odem u onu vukojebenu od Prilika, kod Mileve, na pile (domace) peceno u rerni sa krompiricima...
E dodje mi da onako, cisto da se malo izduvam, posaljem sms svim bivsim i sadasnjim muskarcima, strinama, satro briznim sestrama, kobajagi drugaricama, komsijama, a posebno Furunu, ne ne, posebno predsedniku (onom nasem, zajednickom, najpredsednickijem): " More da se teras Ti u tridesettri PM"...

Ali necu....
Samo malo sizim pred ovonedeljnu tj danasnju kontrolu u Frontu...9-ta nedelja....Opet cekanje u redu (bez dovoljno stolica za sve trudnjace) od jedno 3 sata; opet smeskanje (kako mrzim usiljeno da se smeskam, ali sada stvarno moram (ma dovoljno mi je samo da bacim pogled na onu groznu alatku koja lici na sestar, i nikako da dokucim cemu moze da sluzi, pa da mi se na licu pojavi prestravljeni kez, koji mislim da moze da prodje kao nekakav smesak) onim nafrakanaim sestrama na prijemu; opet pitanja i preispitivanja....

ma dobro...

Kafa je pri kraju...jutarnja emotivna gimnastika, valjda je urodila plodom...kanda sam se malo smirila...odoh u kadu pod tus...pa u red za ultra zvuk...samo da sve bude Ok....istrpecu i sledeci put, samo da sve bude Ok..

Pošalji komentar!

5.7.2011 - 08:45

Poslao/la Nurlisoul

o ljekovitosti psovke učila me prijateljica....reče mi da moram -pošto mi je teško izgovarati sexualne izjave- najprije u sebi vježbati...meni to nešto teško ide aliiii ponekad...neki ljudi zločesti i zli zaista zaista zahtjevaju da ih pošaljemo.......baš tamo...i ispraznimo količinu negativnosti baš u tom pravcu....da li bi isto terapeutski bilo da napravim 50 trbušnjaka?..ne znam...ali mi trbušnjaci ipak daju bolji rezultat

Permanent Link

6.7.2011 - 06:32

Poslao/la Nilita

Pomagalo je da pustim Mano Negra i kao izbezumnjena skacem; mlatim nogama rukama i glavom, u ritmu (kako sam sasvim operisana od osecaja za isti, zapravo najcesce sasvim van njega), sve dok od umora se stropostam na pod, i onda blazena i mirna gledam u plafon...

Ali...ne moze tako sada...pokusavam da sacuvam ovo malo cudo u meni....moram cak i da hodam kao po ledu, bez ikakvih naglih pokreta...

ostaje mi, dakle, samo psovka..nisam bas vesta u tom sportu, ali cini mi se, lakse se savladava od ostalih