31.5.2010
-
| Ti pokrećeš moj svet… Daješ mi krila za bolje sutra, Snagu i volju da nastavim let… * Ja volim te, više od svega te volim… I ne dam nikom da povredi te… Ostani do kraja, budi tu, ja te molim… * Trazim kapi rose na laticama svelim Nekada mesec sa njima me kleo Sto nikada ne rekoh ne mogu, ne zelim I sto sam zivot svoj kao jecam mleo. * Ovde na mom dlanu, Na linijama zivota, Ostao je trag zvezda, Trag srece i trag tuge, Trag nedirnute vecnosti. Ovde na mom dlanu, Tu lezi prica, O tebi takvoj, u vremenu, Vremenu nadanja i snova, Vremenu tuge i bola.  NA CIZME PALA PRASINAA PUTU NIGDE KRAJA NI SNA NI JAVE SAMO TISINA STO NI U NOCI MI NE DONOSI SMIRAJA. CUTIM VISE NI NE SLUTIM NI SNOVE NE TRAZIM NITI ME ONI ZOVU NI SUZE- NI VRISKA NI VETRA- NI SUNCA SAMO NOCNA TAMA U OKU U GRLU U SECANJU U POSLEDNJOJ NADI U LISCU STO SUSTI.  I da prodje pola veka, ja ću da te čekam. Ja to moram i znam, jer ti si moj samostan, ljubavni vir, rat i mir, i moj manastir. Bez tebe ne mogu disati, čak ni ovo pisati, al’ samo jedno znaj, volim te.  PONOC TI TISINOM MILUJE DLAN I VILA PROSPE PO JASTUKU KOSE U OKU ZAISKRI NEKI BUDAN SAN NA USNI ZABORAVLJENE KAPI ROSE A STRAH TE UZME KAPKE KAD SKLOPIS DA VARAS ZIVOT PREVARENI I SVAKU NADU BEZNADJEM SKROPIS BEZIS OD SEBE A IZMICES MENI A DUSOM GRLIS SVE STAZE SNA I ZELIS POCI U TE DALJINE DA ZUDNJU ISPIJES JEDNOM DO DNA ALI TE VRATE ZIVOTA ISTINE I ONDA SAMA, TIHA, DALEKA S TISINOM SE PO SVU NOC BORIS A ZNAS DA JEDAN COVEK TE CEKA BAR REC NEZNU DA MU PROZBORIS  KAZI MI JE LI GREH AKO TE VOLIM AKO ZELIM USNE DA TI LJUBIM AKO ZUDIM BELINU TVOJIH GRUDI I SNEVAM MIRISE TVOJE ZENSTVENOSTI GREH LI JE KAD POGLEDI NAM SE SRETNU A STRAH IH SAKRIJE U BUJICI RECI ONAKO SETNE I STIDLJIVO BESTIDNE KAZI- JE LI GREH KAD OCIMA TE MAZIM KAZI JE LI GREH ZBOG GREHA LJUBAV KRITI ZBOG ZIVOTA ZIVOT NE PROZIVETI SVE STAZE SUDBINE I PO TRNJU PROCI I NIKAD- BAR ZBOG LJUBAVI IH ZAOBICI KAZI MI JE LI GREH KAD LAZNO LJUBIM DRUGU A TEBE U GREHU CEDNO DOK VOLIM DO SUZA DA GUSIM SEBE U SEBI I TEK KAD OCI SKLOPIM- U SNU SE DAM TEBI  O ti van nakita poklona i sjaja Lepa i sveta I nikad razlicna od mene. O ti van svekolikog zla i vremena Sva boza, udahnuta snom I nikad pomirena s haosom. O ti plitka zbog dubine moje ceznje Moja i duboka zbog plitkoce sveta Ti moje dete i moje kandilo Na putu u raj. O ti moja setna mirna i cutljiva Sto oblacis me u plac U sapat reci Ti sto telom mojim prezires sav greh. O ti barjace moj zeleni na poljani tuge Pustosna, uvek ispred medje smrti Sto ti nikad nije mog monologa dosta. O ti prebogata bez nacina da osiromasis Beskonacna a okrenuta detaljima Bez naslova a iznad svih zenita Udaljena a prisutna u govoru. O ti svecana s tajnom svemira na celu Sto si most u sporazumevanju dusa I moj razdor sa ogledalom smrti. O ti sto fosil mog mrtvog tela Trajanjem produzavas u protest Ti sto nad mojim umorom strazaris Bezazlena a ipak otrov Za usne nenaviknute na ljubav. O ti nikad tamnija od svetlosti Sama a dovoljna sebi Ti sto uvek ispunjavas prostor moje gladi Duboka istinom i bolom naspram plitke srece. O ti sva moja, usamljena i nikad bistrija od krvi Ti sto mi ceznju dekorises Moja uteho nad neslogom. O ti iznad istorije i moci Sto jedini put si od sna do usana Ti sto svaku tajnu svlacis A nisi sluga ni svetu ni raju Vec sluze tebi i samo tebi Vecni moj muzeju.  NEMAM SNA A KAPCI TESKI UMORNI OD CEKANJA DA MI TVOJ OSMEH NADJE I OTERA SLUTNJE DA NIKAD VISE TVOJE OCI U SNU OTVORENE VIDET NECU NI TVOJE RUKE RASIRENE DOK GRLE DALJINU PONOCI MOJE U PREDVECERJE TVOJIH VIDIKA KROZ MAGLINE I DA CU JEDINO MOCI NACI TE NA OBODU ORIONA KAD KAPKE SAN MI SKLOPI  Ako si daleko nista ne smeta, vjecna ljubav ostaje i da si na kraj svijeta. Daleko si od ociju ali od srca nisi. Jedino sto mi nedostjate znaj ti si. Nisi zvijezda ni andjeo, ni bog da te molim, ali si osoba koju ludo i iskreno volim... * DA MOGU POZELETI NESTO DRUGO DA BUDEM... ONDA BIH BIO, BIO BIH MUZIKA. JEL DA MOGU BITI MUZIKA, ONDA BIO BIH TA KOJA U TEBI SVIRA. DA MOGU BITI, BITI NAJLEPSA MUZIKA, BIO BIH TISINA. NEBIH HTEO BITI DRUGA... VEC TA TISINA ZANOSNA, TA TISINA KOJA U TEBI SVIRA, DA ME CUJES SAMO TI... ZELJO MOJA JEDINA.  OTVORIH PROZORE DALJINE NA SOBI SNA NOCAS NESVESNO I U POGLED LEDENOG SMEHA SLETESE PTICE RAJSKOG PERJA NA JEDNOJ TVOJE USNE ZUDNE BOJE VINA KAPLJU PO MENI DRUGA ME GLEDA OCIMA TVOJIM STIDNO PIJANIM OD SUZA MOJIH TRECA DONESE BOJU PUTI I MIRISE RUZA U NEDRIMA GOLIM CETVRTA OSMEH PETA DRHTAJ I TREN VECNOSTI U JATU PTICA A MOJA SOBA TESNA ZA UZDAH BEZ UDISAJA OPET SAMOCA.  Da li si mogla da zaboravis da je tvoja ruka nekad u mojoj lezala, i da se neizmerna radost iz tvoje ruke u moju, sa mojih usana na tvoje prelila, i da je tvoja kosa plava, citavo jedno kratko prolece ogrtac srece mojoj ljubavi bila, i da je ovaj svet, nekad mirisan i raspevan, sad siv i umoran, bez ljubavnih oluja i nasih malih ludosti? Zlo koje jedno drugom nanosimo vreme brise i srce zaboravlja; ali casovi srece ostaju, NJIHOV SJAJ JE U NAMA. _______________________________________ _**_________**___________** ____________ Da sam te ukrao i legao pored tebe da li bi leto zamirisalo kao što tvoja kosa miriše da li bi pisalo u mojim pesmama ono što sad ne piše kad sam žedan tvojih uspomena tvojih godina pre mene ljubomoran na sve one koji su s tobom delili sve ono što nisam ja da sam te ukrao i legao pored tebe i ljubio tvoje lepe prste tebe bih isto napravio od ljubavi čvrste nežnu s nebom u očima da me pratiš i vratiš s neba do sebe da sam te ukrao možda ne bih imao ništa ALI BIH IMAO TEBE. _____________________________________________________ _**________________**__________________**______________ Ma bili svetovi crni, il beli, ma bili putevi hladni, il vreli, nemoj da zalis ako svenes. Hocu da drzis moju ruku, da se ne bojis vetra i mraka, uspravna i kad kise tuku, jednako krhka, jednako jaka. Hocu uz mene da se svijes, korake moje da uhvatis, pa sa mnom bol i smeh da pijes i da ne zelis da se vratis. Da sa mnom ispod crnog neba pronadjes hleba komadic beli, pronadjes sunca komadic vreli, pronadjes zivota komadic zreli. Il crknes, ako crci treba zbog svega sto smo najlepse hteli. ______________________________________ _**____________**_____________**_______ I nista nece dusu da zanjise. Nit u drhtaj moze da je svali Ko je ljubio taj ne ljubi vise. Izgorelog niko ne zapali . ____________________________________________________________ Ostale su strasne reci nerecene, Samo tvoje oci, mirne kao tmina, One gledale i slusale mene, Moj bol na tvome uhu pevase tisina, Kakva himna srca, ta rec nerecena! Ta rec sto ne pozna bespuca ni bludnje! Kad tisina zbori mesto nas, rec njena Ima svu cistotu sna i bolne zudnje Ta blaga muzika ljubavi cuti, Ima mir molitve u dubini duha, Nikad se recju lazi ne pomuti, Nit se glas porocni dirne naseg sluha. Ideja u meni kamen uvajana; Vera sva u suzi sto nece da kapi; Ta zakletva sto je u neznan cas dana, I najvisi zakon bola koji vapi.  EVO NOC JEUTISALA SVE ZNAKE ZIVOTA A MOJ POGLED LUTA IZMEDJU TISINE I NEMIRA ZAGLAVLJEN U SNU NAOPAKOM U ZELJI DA DOHVATIM ONOSTRANE VRTOVE ZELENE I RASCVETALE U JANUARU ONE STO NE ZNAJU VREME NI LETO- NI ZIMU NI DAN- NI NOC JEDINO OTKUCAJE U TRENU SVAKOM I PUTOVANJE BEZ STAZE I PUTA A NOC ME STALNO VARA NA IZBEZUMNJENI IZRAZ LICA PALE KAPI SNA OBICNOG OSTAJEM BUDAN ILI SPAVAM VEC NA LET BEZ KRILA U BESPUCE OPET SAM IZGUBIO ILI SU ME IZ CVETNOG VRTA VRATILI POSTELJI ZIVOTA  Dodirneš mi srce, a onda nestaneš. Pružaš mi ruku, a onda prestaneš. Pustiš me da sanjam i tad me probudiš. Udeliš mi milost, a tad me pogubiš! A ja bih da te ljubim -a ti si daleko… Ja bih da te budim, a budi te drugi neko. Ja bih da te sanjam, u noćima bez kraja, Ja bih da me ljubiš dok zora noć osvaja… Ja bih da prepoznaš sve što nas spaja, da moj si put do raja. Ja bih da si blizu, da pratiš me ko sena, Ja bih da sam tvoja Ispunjena želja! Nisam li drugacije zamisljao ovu noc, purpurnu do zvezda, biserno-hladnom sobicku bez zidova i dva malena svica utetovirana u tvoju kosu. Bit ce da jesam jer samo klovnovi znaju koliko je najcesce tuzno ono sto izaziva smijeh... A ja jos uvijek nosim one iste vagone neistovarene neznosti ispod koze kao usnulu obalu vrele krvi u ocima koje su ponekad zelene. Na sto te nocas seca sve to? Dva svetla u jednom mraku sta cine? More ili moru... Okean ili kap... Trijumpf ili elegiju... Znam, vreme je rastanka i svaka staza nekuda vodi... osim unatrag. A ja bih nocas upravo unatrag...  VREME JE UBILO U MENI SVE SRUSILO SAN KORAK NESIGURAN U STRAHU TRAZI OPRAVDANJE ZA UGASLE STRASTI U LJUSTURI MOCI NEGDASNJE VECITOG SANJARA DOLAZI NOC U OCI BIVSE VATRE A MUSKARAC SE SVOJE SENKE PLASI DA SVE JE ODNELA REKA PONORNICA U DUBINE NEMOCI SOPSTVENE DOK RIKU MLADIH JELENA CUJEM U PRAZNOJ GLAVI NAGNUT NAD ODROM SUDBINE ZAGLEDAN U PROLAZNOST ZIVOTA  Ako tvoj zagrljaj hrabri srce i tvoja bedra zaustavljaju bol, ako je tvoje ime počinak njegovim mislima, i tvoje grlo hladovina njegovu ležaju, i noć tvojega glasa voćnjak još nedodirnut olujama. Onda ostani pokraj njega i budi pobožnija od sviju koje su ga ljubile prije tebe. Boj se jeka što se približava nedužnim posteljama ljubavi. I blaga budi njegovu snu pod nevidljivom planinom na rubu mora koje huči. Šeći njegovim žalom. Neka te susreću ožalošćene pliskavice. Tumaraj njegovom šumom. Prijazni gušteri neće ti učiniti zla. I žedne zmije koje ja ukrotih pred tobom biti će ponizne. Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah u noćima oštrih mrazeva. Neka ti mirise cvece koje ja zalivah svojim suzama. Ti koja imas ruke nevinije od drugih, ostani kraj njegova uzglavlja i budi blaga njegovu snu. __________________________________ __**________**__________**________ Daj reči guste ko smola I reči kao krv neophodne Za naše prazne ruke bola Podignute u svetlo podne. Daj onu strašnu reč što tone Još neprobuđena u mrak mesa Od koje grudi muklo zvone Kao negledana kap nebesa. Daj reči koje imaju telo I u telu srce crveno, Sve one koje će gorko čelo Naći u svetu razbijeno. Daj reči gorde ko mač topola Za naše prazne ruke bola. ___________________________________ __**__________**___________** ______ Neko sa svojim bolom ide Ko s otkritom ranom; svi neka vide. Drugi ga čvrsto u sebi zgnječi I ne da mu prijeći u suze i riječi. Rad'je ga skriva i tvrdo ga zgusne U jednu crtu na kraju usne. Zadršće, zadršće u njoj kadikad, Ali u riječi se ne javi nikad. Duša ga u se povuče i smjesti Na svoje dno: ko more kamen U njega bačen. More ga prima Dnom, da ga nikad ne izbaci plima.  U ZIVOTU POZELI SAMO JEDNO, DA NE VOLIS IZGUBLJENO, I IZGUBIS ONO VOLJENO. ZNAM DA SU PUTEVI NA OVOJ PLANETI TRNJE KOJE BODE, DA JE MALO STAZA KOJE KA SRECI VODE.  Samoća je poput kiše. U večeri iz mora se diže, iz ravnica pustih i dalekih stiže, ide u nebo gde je uvek ima. I tek sa neba pada po gradovima. Pada pre nego svetlost je izašla, kad ulice se okreću spram zore, i kad se tela što nisu ništa našla, razočarano dele puna more, i kad ljudi što od mržnje gore u postelji jednoj moraju spavati. Tada dolaze talasi samoće...  PLAKALA JE U MOM ZAGRLJAJU KAO DETE MALO, NE VERUJUCI DA JE KRAJ SRECE, NJENO SRCE ZA RASTANAK NIJE ZNALO, NI SLUTILA NIJE DA ME VISE VIDET NECE. JECALA JE I ZATVORILA OCI, MISLILA JE DA JE SVE TO NEKI RUZAN SAN, ZNALA JE DA ODLAZIM TE NOCI, DA ME ODNOSI NEKI NOVI DAN. SA SUZAMA U OCIMA GLEDALA JE U MENE, *ZAR NIKAD LJUBAV MI NECE BITI KAO PRE, ZAR LJUBAV DA MI POSTANU HLADNE STENE.* RECI NJENE CEPALE SU MI DUSU,OSECAO SAM U SEBI BESKRAJNU JAD. NISAM SE NADAO DA RECI NJENE LJUBAVI MOGU TAKO DA ME SLOME, MISLIO SAM DA POSTOJI SPAS ALI OD NJEGA NI TRAGA. NISAM JOS NISTA REKAO TAD, SVE JE ZNALA, POLJUBIO SAM SAMO USNE VRELE. NOCI SRECNE SA NJOM, NA TUGU SU SE SVELE. OTICI CU, OKRENUTI LEDJA ZIVOTU I DIVNIM NOCIMA A ONA O MENI NECE ZNATI NISTA.  U VREMENU SAMO SAM VREME, PROLAZNOST PROLAZNOSTI, VREME CUTNJE I CEKANJA CRNIH KISA IZ PLAVOG NEBA. I DOK VENAC SANJAM OD NAJLEPSEG MI CVETA, CEKAM CUTANJA NEKOG DRUGOG SVETA. A, ZELEO SAM BITI CVRKUT NJENIH ZORA. SNOM SE RAZBUKTA PROLAZNOSTI DAH, NA UZBUNU POZIVA DZELATOVOG NEBA PRAH  KAO VREME ... UMES DA RASHLADIS, UMES DA UGREJES, DA ME RASPLACES I DA ME NASMEJES, I DA ME POVREDIS I UTESIS. ZNAS BITI BEZGRESNA I AKO GRESIS, I MA KOLIKO SE TRUDIO SHVATITI NECU KUDA ME SVE TO SA TOBOM VODI... ALI ZNAM DA ZENA KAO TI, SAMO SE JEDNOM RODI !!!  |
Komentara ( 0 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
O meni
xPoslednje objavljeno
Meni
Prijatelji
Linkovi
Strana
1
od
1
Prethodna strana | Sledeća strana
Prethodna strana | Sledeća strana