1. Slučaj (Vic vam je poznat)

Ako je neko u društvu počeo da priča taj vic, a vi ga već znate, nemojte mu to reći. Time ionako ne biste postigli bog zna šta, jer bi on, iako malčice zbunjen, samo brže-bolje pribegao pričanju nekog drugog vica, pa ste opet na istom. Bolje ga neko vreme pustite da priča. A onda, primenite jedan od sledeca 2 metoda koja vam stoje na raspolaganju:

Direktan metod - Kad taj što priča stigne otprilike do sredine vica, umešajte se: "A jel' to onaj vic gde domaćica pita gosta hoće li da mu stavi sećer u nos?"

Sadistički metod - Slušajte ga sa pažnjom, ljubazno nasmešeni. A onda, kad on već stigne do same poente, recite je sami:
Pričalica: "... A onda, domaćica se okrene gostu pa ga upita..."
Vi: "...koliko kocki šećera želite da vam stavim u nos?"

To je udarac koji ne može ostati bez najtežih posledica - pričalica, ponižen,
jedino uspeva da vas ošine besnim pogledom, a onda se naglo povlači prepuštajući vam teren.

2. Slučaj: (Ne znate vic)

I tu ima više metoda koji će obeshrabriti i najornijeg pričalicu. Postoje 2 osnovna metoda:

Metod smeha u pogrešnom trenutku - Postarajte se da izgledate kao idealni
slušalac koji sa uživanjem guta svaku reč onoga ko je započeo da priča vic:
Pričalica: "To je vic o jednoj gospođi čiji sin stalno pravi neugodne ispade. Kod nje treba da dođe neki gost što ima ogroman, nabrekao, crven nos..."
Vi: "Hahahahaaaa...! Stvarno dobar vic! Moraću da ga zapamtim!"
Pričalica: "Ali ne, sačekaj, još nije gotov!"
Vi (kao iznenađeni): "Šta? Nije? A ja sam mislio... Izvini. Samo nastavi."
Pričalica (pogleda vas pomalo nepoverljivo, pa nastavi): "Hmm... Nego, gde sam ono stao? A, da... Ta dama bezbroj puta upozorava svog sina da nipošto ne kaže ništa u vezi sa nosom toga gosta..."
Vi: "Hahahaaa... hahaaa! ... Šta? ... Ima još? O, izvini!"
Pričalica će vas tu zgromiti pogledom, obrisaće znoj sa čela, pa će nastaviti da priča nervozno se vrpoljeci na stolici. Ne uznemiravajte ga više do kraja.
Pričalica: "... A domaćica ga onda pita: "Koliko kocki šećera želite da vam stavim u nos?"
Vi ostajete nemi.
Pričalica (ponavlja): "Kažem, pita ga: "Koliko kocki šećera želite da vam stavim u nos?"
Vi (nasmešeni, nestrpljivi da čujete nastavak): "Dobro, a onda?"

Malo njih preživi ovaj metod. Ali postoji i drugi metod, isto toliko efikasan:

Metod potpunog nerazumevanja - Pustite pričalicu da sve kaže do kraja. Stupite u akciju tek kad ispriča i poentu:
Pričalica: "A onda se domaćica obrati gostu i upita ga: "Koliko kocki šećera želite da vam stavim u nos?"
Vi: "U nos?"
Pričalica: "Da, u njegov nos!"
Vi (pomalo začuđeni): "Ali zašto bi ona htela da mu stavi sećer u nos?"
Pričalica: "Ma nisi razumeo, pa stvar je u tome što..."
Vi: "Pa da, zato bih i želeo da mi se to objasni."
Pričalica: "Ali ona i ne želi da mu stavi šećer u nos! U tome i jeste vic!"
Vi: "Ipak, ti si rekao da je htela da mu stavi šećer u nos!"
Posle još nekoliko sličnih replika, pričalici će se oteti i koja krupnija reč, pa će se, ljut i postiđen, povući sa bojišta, što vam je i bio cilj!

Ima i drugih metoda da se ućutkaju oni što pričaju viceve, ali, eto, još nije
pronađen pouzdan metod kojim bi se obeshrabrili oni što objavljuju viceve na veb sajtovima.