Ax, taj divan osećaj da si voljen i da voliš...trenutno, naravno... Uvek sa svojim dečkom idem na veliki odmor, uvek i nikada se ne grlimo i slično, mislim ipak smo u školi tako da biste pre pomislili da je u vezi sa svojim ortakom nego sa mnom. Ali yonfa je u tome što cela škola zna da smo zajedno i to me užasno nervira jer stalno pogledaju nekako čudno u nas kada prolaze. Ali niko ne bi ni znao osim par ljudi da ne postoji jedna osoba  koja je išla sa mnom u osnovnu, sada nažalost i u srednju školu. Čim smo se smuvali, ona je svima razglasila i svi su saznali. Nervira me to. Zašto nekoga interesuje nešto što nije njihova stvar. Shvatam da imamo potrebu da „guramo nos“ u tuđe stvari, ali ovo je zaista preterano. Pre mesec dana su klinci pričali da sam ja spavala sa njim samo samo zato što nismo pustili njegovog brata u sobu kada sam ja bila kod njega. Pravi razlog je to što on posle neće da izađe iz sobe i počne da smara iako je inače cool. I tako posle 3 nedelje ja saznam da se to priča. Dolazim na engleski i Bella kasni. Na pola časa mi šalje papirić na kome piše:

„e, moram ti hitno našto reći šta se okolo priča, ali nemoj da se ljutiš na mene, ja sam to samo čula i dobro te poznajem, tako da znam da nije istina...“

U prvi mah ne kontam o čemu se radi i pišem joj:

„ Šta se priča? I šta je tako strašno da bih se ljutila na tebe? Ne kontam o čemu se radi.“

„ Pola mesta priča  da ste se vi... Kapiraš? Meni su rekli da on to priča, mada ne verujem baš da bi ON to svima govorio..“

Dodaje mi papirić i onako „izbulji“ oči kao u znak izvinjenja.

Kada sam to pročitala kao da me je neko polio hladnom vodom. Odmah sam mu poslala poruku:

„ Nadam se da ono što sam čula nije tačno jer ako jeste završili smo!?“

„ Šta si čula?“

„ Da ti kao svima pričaš da smo mi spavali iako to nije tačno!“

„MOLIM?! Da ja radim ŠTA?! To nije tačno! Kad ti se završava čas, da te nazovem, a do tada ću da ispitam ko to priča..?“

I tako je on saznao da je sve izgleda krenulo od njegovog brata i onda je „nakrpio“ brata i sve koji su to dalje širili...

A sinoć se mi šetamo i prolazimo pored jedne velike pekare gde svi vise posle izlaska i držimo se za ruke. Ja skontala pola mog bivšeg razreda i pola njegovog sadašnjeg a i ljude iz novog razreda i njegovog starog... I pustim mu ruku da nas ne bi zezali. A oni skontali da smo se držali za ruke i kažu kao „ Što si mu sad pustila ruku, a ? a?“ I onako ironično kažu Ćao... I tada on mene uhvati za ruku a oni naprave neki retardirani izraz lica. Iskreno, bila sam srećna jer me je uhvatio za ruku pošto sam imala nekakav osećaj da ga je blam što je sa mnom(ne znam zašto sam to mislila)... Ali zato sam sutra gotova u školi, zezaće nas žešće... Takvi su, kao petogodišnjaci... Takva tura, navići ću se... kontam da mi sitnice puno znače...