31.5.2008 - Ovde treba napisati naslov
Sanjam sinoć da šetam nekim nepoznatim gradom. Pored neke nepoznate reke. Ali poznato prljave. Onda naletim na neku nepoznatu prodavačicu knjiga sa poznatim karakternim osobinama. Ne pušta me da na miru razgledam knjige i preporučuje mi neke trećerazredne romane ili wanna-be-novels nekih spisateljica sa kompleksom više vrednosti. Pokušam da je ignorišem ali me užasno nervira i ne mogu da obuzdam nervozu. Zbog toga počnem da prevrćem po nekoj kartonskoj kutiji u kojoj su bile neke potpuno nepoznate knjige. Ona izvuče jednu, poprilično napadnih šarenih korica i kaže da je jako dobra, mada je nije čitala. Ne poverujem ni reč. Onda vidim da sam ja autor i tek onda ne verujem. Kažem joj otvoreno da je to nesumnjivo najveće sranje i pitam se koja li je budala mogla tako nešto da objavi. Onda ona doda da je gomila nekih meni nepoznatih izdavačkih kuća bila zainteresovana za to.
"Idioti", kažem ja, a ona se naduri. Onda uzmem da prelistam knjigu. Teško sranje. Prepoznam većinu toga ali ipak nađem neke potpuno nepoznate stvari. Kako se i kad sve to desilo? Zašto ja ne znam ništa o tome? Vratim knjigu i nastavim da šetam. Onda čujem neku buku. Pomislim da je opet počeo neki rat a onda čujem lyrics. Razaznam samo nešto: ...manastir... Onda čujem i još neke reči a zatim se setim da je to Block out. A tek nakon toga me uhvati panika. Mobilni telefon. Skočim iz kreveta da se javim.
Ništa posebno. Samo dojava da nisam prošla dobro na nekom konkursu. I komentar da je užasno. Odlično. Žiri je genijalan. Pametni, inteligentni ljudi sa ukusom.
Glava ne prestaje da me boli i ne mogu nikako da se razbudim. Odem na kafu. Klasika. Kao i čitav dan. Malopre, kao i obično, iz dosade i pomalo zbog radoznalosti, obiđem Mininovu. Pogledam šta ima novo od knjiga, muzike i filmova i tako to.
Onda ugledam naslov God wants you dead. Pdf format. To me strašno razljuti i pomislim E, nećeš ga! Ja možda ne znam da pišem i ne mogu da naučim ali znam kako da se provodim i uživam, nije mi dosadno i ne planiram da umrem.
Večeras idem da pijem koktele.
uz ovaj post: Pink Martini, bilo koja pesma. Oni se nekako baš rimuju sa koktelima.
| 
