Na putu do sebe...

Prošao je čitav mesec...mira..trazio me je..zeleo me je ponovo..onako ako ne jos vise...odupirala sam se, uzvrtela, unervozila ali nisam bila...nisam otisla..ostala sam tu..nema sa osecanjem borbe izmedju hitrenja u adrenalin na neke minute ili sate i posle pustos..i mira koji sada osecam..On mi je najvise prijao od svih iskusenja koja sam uzela...i nisam mu otisla...Vazno je to!
Jedan drugi covek je sada povredjen jer sam ga odbila..nasa verbalna otvorenost je presla neke granice i okviri koji su bili za mene dozvoljeni su sruseni...bio je ljut, besan, razocaran...plasio me je..ujela sam se zadnji put za svoju otvorenost sa muskarcem..takvim..nekim dalekim..pomutio mi se kompletan dozivljaj do gadjenja..sta mi to treba? Zasto sam i usla u razgovor, zasto sam i dala povod..ako jesam..ili nisam? Jesam..ako jesam..cemu to..jer ne zelim..nisam sposobna ja za to..odlazenje i vracanje..ne mogu vise!
A on..moj,on...moj svet, realan i pravi, opipljive duse i tela...satima bih ga upijala..udisala i upijala...moje sve...menja mi se nesto u dusi osecam svakim danom...misli su mi nesto drugacije..da li se ja to menjam?!
Nije samo nada da se to desi..nesto se stvarno desava...

Danas se bolje osecam..mucila su me sinoc razna pitanja..pobude i strasti..obicno bez odgovora sama sebi i pusta..u njegovom zagrljaju kao sve na svom mestu..a kad zmurim ljubim njega..zasto?ne volim ga,ne osecam ga bliskim..nista..ni dragost..samo postovanje njegovog bica takvim kakav jeste..i kakav je bio sa mnom...mazan,divan,razarajuce uzbudljiv i strastan...ukusa na slatko od divljih tresanja..i cokolade.
Uh.Mogla bih ga ljubiti ponovo..zamislila sam to i znam da bih uzivala.Zasto uzivam u neznancu?

Smirile su mi se veceras strasti i hormoni i nervoza..mogla sam sebe da osetim kako disem..i kako mi prodire neki smiraj kroz kozu..neprirodno za mene..jer nikad nisam mirna..uvek tinja neki nemir i neka strast..a toliko zelim mir!

Treba ponovo da slikam..izrazavam se.Da izgradim svoj kutak i svet tamo gore.Slusam svoje misli.Slusam njega kako dise i upija me..Da oprastam sebi svaki dan.Da se menjam,srecna svaki dan sto se menjam...
I nikada ne odustanem.Od sebe.Od njega.

Totalno sam se izgubila.Mislim da nisi ti problem koliko sam ja sama sebi...i koliko sam blesava i luda da cinim stvari koje me zadovoljavaju na trenutke i odna bace u osecaj krivice i nemoci nad samom sobom...bez kontrole..
Da li ja to zelim da sam ja drugacija ili da si ti drugaciji..da si me ukrotio..ili se ja ukrotiti ne mogu?
Jureci osecaj fascinacije i uzbudjenja u stomaku..pomeranja granica, odusevljavanja i nenormalne slicnosti sa nekim, gotovo filmske, nadomak takvom dozivljaju i prepustanju da se u to uverim...uvek sam i ostajala nema i nemocna...vrelih bedara, mokrih usana i lepljivog tela..imali su me..jesu..uzimala sam i davala..do poslednjeg uzdaha i pustosila potom trag svoj..jer to nikad i nije bilo to...
Spavala nemirnim snom...dok se prasina ne slegne i moje misli se ne posloze u neki kutak gde se odlaze sve opravdano i razumno i nerazumno.
Osecala sam bol..u stomaku, u grudima..ima ga sve manje...ali ja sam opet uzivala..prodirao je i bacao u nebesa..nov, svez, mlad, predan, oslobodjen i slobodan..