Кад задњу бразду заорем, по трагу сенке родине...
Процваће зимске ружице... По први пут те године...
Наић'е студен атаром... Као регимент оклопни...
И бићу само мирна влат, кад окопни...
Ја немам нигди никога... Ал моја прича проста је:
Штогод их мање заволеш, мење ти њих недостаје...
И нисам кадар швиндлати... за собом скеле палити...
Да силом стекнем неког ком ћу фалити...
Обећо сам да те нећу помињати...
Богарадати и судбину проклињати...
У варош се преселити... Орцати и веселити...
Обећо сам срца тешка... Обећо сам... Ал јебешга...
Кад задњи чокот загрнем под скуте Светог Дамјана...
У бокал бистре племенке запашће трунка тамјана...
Страхови млади умиру... Причу сам крају привео...
Још онда када сам и њих надживео...
Обећо сам да ћу макар за бештију...
Да ћу наћи лепшу, бољу и вештију...
Немешкињу... Господичну... Ни по чему теби сличну...
Обећо сам срца тешка... Обећо сам... Ал јебешга...
И утом пашће и задњи снег... Преко свих првих снегова...
А перце анђела је тег спрам свих земаљских тегова...
Спреман је Онај варати... Оловни кантар сковати...
Ал данас више не бих требо псовати...
Vidiš- reče- gore, na planinama, sneg. I ti misliš da je tamo samo jedan sneg. Ali nije, tamo su tri snega i to se jasno može i odavde videti i razlikovati. Jedan je lanjski sloj, drugi- onaj što se vidi malo ispod njega je preklanjski, a ovaj gornji je od ove godine. Sneg je uvek beo,ali je svake godine drugaciji. Tako je i s ljubavlju. Nije važno koliko je stara, nego da li se menja ili ne. Ako kažeš: moja ljubav je već tri godine ista, znaj da ti je ljubav umrla. Ljubav živi samo dok se menja. Kad prestane da se menja tu je kraj...."
