Jelana žena koje nema «

   Sva iskusenja, sva ispastanja i sve patnje u zivotu mogu se meriti
snagom i duzinom nesanica koje ih prate. Jer dan nije njihovo pravo
podrucje. Dan je samo bela hartija na kojoj se sve belezi i ispisuje,
a racun se placa nocu, na velikim, mracnim i vrelim poljima nesanice.
Ali tu se i sve resava i brise, konacno i nepovratno. Svaka preboljena
patnja nestaje tu kao reka ponornica, ili sagori bez traga i spomena.

   .......
   U najgorim casovima noci- a noc je bila uvek zlo vreme moga zivota-
biva ponekad da se javi nesto kao slutnja njenog prisustva.

   Ne postoje cetiri strane sveta, nego samo jedna, a ta nema imena.
Ne zna se i ne pita se vise sta je dole, a sta gore, sta iza a sta
ispred. Ziv sam, ali u svetu poremecenih odnosa i dimenzija, bez
mere i videla. I Jelena je prisutna, ali samo utoliko sto znam da
negde preza ruku kojom hoce nesto da mi doda. I ja zivo zelim da
podignem desnicu i primim sitan, nevidljiv predmet koji mi nudi.
Tako ostajemo u tom bolnom polozaju jednog zapocetog i jednog
nerodjenog pokreta, a ne znamo gde smo ni na cemu smo, ko smo ni
kako se  stvarno zovemo. Ono sto je zivo i jasno u mojom svesti,
to je nasa zelja koja je jedna. Po toj zelji i znam da postojimo,
ona je jedino sto nas vezuje i sto znamo jedno o drugom.

   .........
   Dok sam tako stajao neodlucan od srece, osetio sam da se iza
mene odjednom stvorila Jelena. Nisam smeo da se okrenem. Ostala
je tu trenutak - dva nepomicna (uporedo sa njom zastao je i moj
dah), a onda mi je polozila ruku na rame. Ne bih mogao kazati
kako ni po cemu sam to osetio. To je bila vise misao na zensku
ruku. Kao senka pocivala je na mom ramenu, ali senka koja ima
svoju nemerljivo malu pa ipak stvarnu tezinu i isto takvu mekocu
i tvrdinu. A ja sam stajao zanesen i svecano krut.

   Ne zna kad je, kao senka leptira, odletela ta ruka sa mene,
jer kad sam opet mogao nesto da shvatim i znam, nje vise nije
bilo.

   Ali, prolece je. Opet prolece. Bogat sam, miran, i mogu da
cekam. Da, niceg nije bilo i niceg nema, jasnog i sigurnog, ali
nista nije ni izgubljeno ili iskljuceno, nepovratno ili potpuno.
Znam da u svetu ima mnogo napola otvorenih prozora u koje kuca
prolecni vetric, suncevih odblesaka na metalu i vodi, praznih
sedista u kupeima, ustalasalih povorki i obasjanih lica u prolazu.
Slutim i hiljade drugih nepoznatih mogucnosti i prilika. Znam da
se svuda i svagda moze javiti Jelena, zena koje nema. Samo da ne
prestanem da je iscekujem!

Komentari:

Pošalji komentar

a onda mi je polozila ruku na rame. Ne bih mogao kazati kako ni po cemu sam to osetio. To je bila vise misao na zensku ruku. Kao senka pocivala je na mom ramenu, ali senka koja ima svoju nemerljivo malu pa ipak stvarnu tezinu i isto takvu mekocui tvrdinu. A ja sam stajao zanesen i svecano krut.

P.S.svideo mi se tekst i ne mogu da izdrzim a da ne kazem..., imala sam jedan san gde mu stavljam tako ruku na rame, a on stoji svecan i krut, ne kazem da sam ja Jelena, ali imala sam taj san...

Poslao zvezdana u 13:32, 30/12/2006 | Link | |

Moj omiljeni dio... Sjecam se prvog citanja i prvog utiska

Poslao Vikica u 13:48, 30/12/2006 | Link | |

Zaboravila sam koliko je.. lepo.

Poslao drvo u 15:03, 30/12/2006 | Link | |

toliko čežnje .....

Poslao vrisak u 15:46, 30/12/2006 | Link | |

eh...ceznja...najsladja stvar

Poslao dakkalvar u 17:09, 30/12/2006 | Link | |

Poslao yin u 18:57, 30/12/2006 | Link | |

zbunio me naslov skroz

Poslao nemiri u 22:26, 30/12/2006 | Link | |

nisam ni primetila )))

Poslao vrisak u 23:18, 30/12/2006 | Link | |

СРЕЋНА НO 2007 ВА ГOДИНА
_______________________

SREĆNA NO 2OO7 VA GODINA
_______________________

HAPPY NE 2007 W YEAR

Poslao Tay u 11:51, 31/12/2006 | Link | |

Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>