Uspomena na Silvanu «

Srce gori jer te voli

Jedne tuzne noci ja izgubih te
pa mi srce place, tuguje
svake noci zelim, moja ljubavi
da se vratis, da me ljubis ti

Refren
Srce gori jer te voli, moja ljubavi
zagrli me, poljubi me, zivot brzo prolazi
gori, gori, dusa boli, moja ljubavi
zagrli me, poljubi me, zivot brzo prolazi

Prolazi mi mladost, gde si sada ti
da l’ se secas nase ljubavi
kada tebe nema sve je pusto, znaj
vrati mi se u moj zagrljaj

Refren

Al’ jednoga dana kada budes sam
vratices se u moj zagrljaj
ja cu tebi, dragi, oprostiti sve
jer ja volim za nas oboje

Ciganine, sviraj, sviraj

Ciganine, ti sto sviras
zasto moju dusu diras
da li znas za teske boli
sto mi tuga srca mori
da li znas za moje boli
sad moj dragi drugu voli

Refren
Nekad sam bila ja
srecna i voljena
dok druga zena
nije moju ljubav uzela

Druga ge miluje
on za njom luduje
a moje srce usamljeno
za njim boluje

Nekada smo sretni bili
nasu ljubav nismo krili
mislila sam, dani srece
da nikada proci nece

Refren

Ciganine, sviraj, sviraj
pesmom moju dusu diraj
nek mi tvoja pesma kaze
kad’ me ljubi sto me laze

Ova žena je pevala srcem i dušom, i upravo je slušam

Prva ljubav «

Tad jos nisam nista znao
i jos nisam verovao
da na svetu tuge ima
jedino mi vazno bilo
da postanem levo krilo
il' centarfor skolskog tima..
Tad sam iznenada sreo
najtoplijeg leta deo
to su njene oci bile..
Imala je kose plave
i u njima na vrh glave -
belu masnicu od svile.

Prva je ljubav
dosla tiho nezvana, sama
za sva vremena,
skrila se tu, negde -
duboko u nama.

Kad je proslo djacko vreme,
padezi i teoreme
i stripovi ispod klupe
nije vise bila klinka,
pocela je da se sminka
i da zeli stvari skupe.
Tako mi je svakog dana
bivala sve vise strana,
slutio sam sta nas ceka
pa sam da brinem
kako da joj zvezde skinem
postala mi je daleka..

Prva je ljubav
dosla tiho nezvana, sama
za sva vremena,
skrila se tu, negde -
duboko u nama.

Danas je na sedmom nebu,
kazu mi da ceka bebu,
nasla je sigurnost, srecu, dom.
Ima muza inzinjera
pred kojim je karijera
i mesto u drustvu visokom.
Ja jos kradem dane bogu
ja jos umem, ja jos mogu
da sam sebi stvorim neki mir..
Jos sam sretan sto postojim,
pisem pesme, zvezde brojim,
jos sam onaj isti vetropir.

Prva je ljubav
dosla tiho nezvana, sama
za sva vremena,
skrila se tu, negde -
duboko u nama.

..Jos sam sretan sto postojim,
pisem pesme, zvezde brojim,
jos sam onaj isti vetropir..

..Ja jos kradem dane bogu
ja jos umem, ja jos mogu
da sam sebi stvorim neki mir..
Jos sam sretan sto postojim,
pisem pesme, zvezde brojim,
jos sam onaj isti vetropir..

DOŠAO SAM, DA TI KAŽEM, DA ODLAZIM «

Odlazim, odlazim,
Ostavljam te, ali ne kao prije.
Ovaj put zauvjek, sad plači,
Nikad više ti neću doć'......
Ni kada padaju kiše, ni kad me tuga svlada,
Ni kad mi loše ide, nikad, nikad više.

Oprosti mi dane buduće,
Oprosti mi što ću možda i sretan biti.
Što ću zaboravit' sve ovo,
Što mi u ovom času tako mnogo znači.
I ovu poslednju nježnost što boli,
I suze...
I tvoje nevjerstvo, što mi u srcu gori.

Došao sam da ti kažem da
Odlazim, odlazim, odlazim
Jer srce ne mogu da prevarim.
I zato odlazim, odlazim, odlazim.
Praštat ne mogu jer odveć te volim.
Odveć te volim.

Odlazim

Gde sam izgubila ovu devojku.... «

Odlazim noćas iz ovog grada

Negde daleko u susret  sreći

Gde vetar njiše ljiljan života

Gde me nikada nećš  pronaći

Poneću osmeh i tužne oči

I tvoje ruke u mojoj kosi

Poneću radost i svoje snove

Negde daleko u susret sreći.

Odlazim noćas iz ovog grada

čeka me ptica što tužno peva

čeka me polje mirisa cvetnih

čeka me neko ko lepo mašta

Ko postoji u mome snu

 

 

Noćima sedim, proklinjem zvezde

Zašto su skupa dok mesec beži

Da li me mrziš što mnogo pričam

Što lažem zoru zaspalu u snegu.

Noć je daleko, umorna stojim

Gledam u istok ljubeći sunce

istinom svojom

Gorak je ukus poraza moga

Volim te još maker u snu

Ukradena pesma «

Ne znam da li je isti Zaratustra u pitanju, ali pesma je prelepa

Kada ti se sva tuga sveta sakupi na pleća
I teret postane pretežak
Kada bi iz kože najradije iskočila
A znaš da nemaš gde pobeći
Kada bi želela da vrištiš
A glas si odavno izgubila
Kada ti sve želje postanu nedostižne
I misliš da više ničeg nema
Seti se
Delimo istu bol
A ja i dalje hodam
Možda će ti to malo pomoći

Kada ti misli krenu lutati bez cilja
Osećaji postanu haotični
Boje zamene mesta
I crno postane toliko crno da pomrači vid
Kada bi trčati htela
A nemoć ovlada stopalima tvojim
Kada pogledaš u druge i vidiš sebe
I njihovu sreću svojatati kreneš
Seti se
Delimo istu bol
A ja i dalje hodam
Možda će ti to malo pomoći

«

MOLITVA

Ni oka da sklopim,
postelja prazna tera san,
a život se topi
i nestaje brzo, k'o dlanom o dlan.

K'o razum da gubim,
jer stvarnost i ne primećujem,
još uvek te ljubim,
još uvek ti slepo verujem.

K'o luda, ne znam kuda,
ljubavi se nove bojim,
a dane, žive rane,
više ne brojim.

Molitva, kao žar na mojim usnama je,
molitva, mesto reči samo ime tvoje.
(I) Nebo zna, kao ja,
koliko puta sam ponovila,
to nebo zna, baš kao ja,
da je ime tvoje moja jedina
molitva.

Al Bogu ne mogu
lagati sve dok se molim,
a lažem ako kažem
da te ne volim.