Ponekad sam dobijao neopisivu želju da zaspim, u sred radnog vremena. Moj posao je u suštini idealan: malo odgovornosti a dosta moći. Valjda to znači zamenik. Ovo lenjo poslepodne se oteglo. Gledam u kompjuter. Mogao bih da odsurfujem koji sat. Napolju je ledenjara, a kuća me čeka kad god rešim da krenem.
Na serbiancafeu gužva, kao i obično. Šta da stavim kao nick? Kucam 'MILIONER'. Prethodne noći sam gledao film na pinku, sa Demi Mur, gde neki lik nudi milion dolara da provede noć sa njom. Ona pristaje, da bi posle toga napustila muža. Sve žene su prevrtljive i vole novac.
Startovala me je neka Marija, neka Lepotica, neka Jelena. Sve curice su krenule sa uobičajenim 'Ćao', 'Zdravo', Šta ima'. Spisak onih koje su me startovale se produžavao. Žene u Srbiji su lude za milionerima, očigledno.
Kliknuh na nick Maya. - Daš milion za noć sa mnom?-
Nasmejah se. Još neko u ovoj zemlji sinoć nije imao pametnija posla nego da gleda ružičastu televiziju.
- Ako izgledaš kao Demi Mur , dajem milion.- otipkah.
Prolazi mi kroz glavu da možda izgleda kao grob. Ko zna kakve frikove ovde možeš da nađeš.
- Izgledam bolje od Demi Mur.- vraća mala.
Samopouzdano, nema šta.
- God? Odakle si? - pitam.
- Jel te mama nije naučila da se dame ne pitaju za godine?- vraća mala.
- Ne bih da bludničim sa maloletnicama.- vraćam. Hm.
- 22. Novi Beograd.-
- Koji deo , komšinice? Studiraš?-
- Studiram prava.- vraća. Na pravnom nisu loše ribe.
- Imaš dečka?- enter. Ne znam ni zašto je to pitam.
- Nemam. Oporavljam se od duge veze.- kaže.
To može značiti i svašta i ništa. I ja se oporavljam od duge veze.
- I ja.
- Hoću nešto da te zamolim, 'ajmo da budemo otvoreni, bez maski. -kaže.
- Ok.-
- Kako se zoveš?-
- Vlada. Ti?-
- Maya.-
- Drago mi je, Mayo.-
- Zašto četuješ popodne?-
- Na poslu sam, dosadno mi je.-
- Izlaziš li negde? - pitam je.
Razmenismo fotke. Čekam reakciju na svoje fotke.
-Ko je klinac sa tobom na slici?-
-Dete mog druga. To je jedini komentar?
- Srećo, nije sve u izgledu. Imaš lepe oči.-
Bolje da me je polila kofom hladne vode. Bolno je iskrena.
U narednih pola sata prelistasmo svakojake teme. Zaista mi se dopala. Hteo sam da je upoznam. U trenu se na ekranu pojavio njen broj.
-Moram da palim. Vidimo se.- kaže.
I ode. Naglo kako se i pojavila. Umemorisah broj. Nisam odoleo porivu i nazvao sam je.
-Da, molim?- javila se.
Istopio sam se zbog njenog umilno-sexy-please fuck me tona .
-Maya?-
-Da, ja sam.-
-Želeo sam da proverim kako zvučiš. Neko ko tako dobro izgleda, mora da ima i sexy glas. - rekao sam.
- Nisam te ispalila za broj, moj je, stvarno bih da ćaskam, ali sam u nekoj gužvi. Da se čujemo malo kasnije, Vlado?- pretrnuo sam kad sam čuo kako izgovara moje ime.
- Naravno.- rekoh.
Ostao sam u ofisu još koji minut. Osećao sam se kao da se nešto čudno desilo danas.
Kasnije te večeri sedeo sam kući i dosađivao sam se. Svi ortaci su sa devojkama. Napolju je isuviše hladno da bih poželeo da idem bilo gde. A tako bih da je neko pored mene.
Poslah Mayi sms: -Kako si lepotice?-
Maya:- Smorilo me društvo, krećem kući, smrzla sam se. -
Probaću, ništa me ne košta.
- Da svratiš na vino? Zagrejaću te.-
Nije odmah odgovorila. Listao sam imenik i razmišljao koju od prijateljica da nazovem. Nisam bio raspoložen ni za jednu. Sa svima je trebalo mnogo pričati, mnogo loagati. Nisam ni hteo da im podgrevam nade da ću možda da budem sa nekom od njih. Naleteh na Mirjanin broj. Iznervirao sam se. Nije joj malo što me je ostavila, prevarila, sad je rešila i da se uda. Message recieved. Maya.
- Kuvano vino, kaži gde se nađemo.-
Iznenadio sam se. Očekivao sam neki izgovor. Okrenuo sam je.
-Gde si sada?-
- U tramvaju, na mostu, krenula na Novi. Slabo te čujem!!!-
- Siđi kod Sava Centra, pokupiću te tamo. -
- Kralja Petra? Nema šanse da se vraćam tamo, već sam na putu za Novi.
- Ne kralja Petra, nego KOD SAVA CENTRA!!!-
- Ok. Vidimo se tamo.-
Bacio sam pogled po stanu. Sklonio sam razbacanu garderobu. Bacio sam pogled na kuhinju. Moram da kupim neko vino. Krenuo sam van. Imao sam neku trenerku i narandžastu jaknu na sebi. Jebi ga. Ako joj se dopadnem, dopašću joj se. Možda se ona meni ne svidi. Razmišljao sam da samo prođem jednom autom pored nje, kako bih je video, pa da se onda vratim. Odustao sam od te ideje. Zaustavio sam se kod tramvajske stanice. Pogledala me je. Mahnuo sam joj. Bio sam prijatno iznenađen. Izgleda bolje nego na fotografijama.
- Ćao.- izustih.
- Ćao.- reče- Jedva te prepoznah, već sam zaboravila kako izgledaš na fotografijama. -
- Ti bolje izgledaš uživo- izvalih.
Vlado, ponekad baš sereš. Mogao si da zadržiš nešto i za sebe.
- Hvala- zacvrkuta mala.
- Zaista mi je drago što si prihvatila moj poziv, ali iskreno njisam to očekivao. A i nisam ja od onih koji kupe ribe na četu. - rekao sam i opet se ugrizao za jezik.
Ne bih da uplašim malu. Zaustavih auto ispred supermarketa.
- Aj sačekaj me par trenutaka, molim te.-
Uđoh u market da uzmem neko vino. Nisam je pitao koje vino hoće. Izabrah neko nasumice. Dok sam plaćao, prolete mi kroz misli da je mala mogla do sada da se odšeta. Baš bih se lepo smejao sam sa sobom.
Još uvek je bila u kolima.
- Kuda idemo?- upita.
- Kod mene. Nosam baš planirao da izlazim. -Rekoh, pokazivajući svoju narandžastu jaknu. Tad umemorisah da ću hitno da bacim ovu jaknu.
Stigosmo. Pošto smo ušli u stan, pridržao sam joj kaput (što li to češće ne radim?), ja se zaputih u kuhinju. Tek tad videh da mi fale narandže. Poslužiće i jabuke, u nedostatku narandži. Bacih pogled preko šanka, na Mayu. Ona se udobno uvalila u trosed. Fenomenalno je izgledala. Štikle. Ravna kosa. Visoka. Lepa.
- Super ti je gajba- reče.
- Nije loše, fali još dosta stvari.- Sručih vino u šolje, i krenuh ka njoj. Ona je dohvatila neke slike koje sam zaboravio da sklonim sa stola.
- Ko je ona? - pitala je za plavušu sa slike.
Ispričah joj ukratko priču o dosadnoj gospođici sa slike. Ne znam kako se moja priča prevukla na Mirjanu, ili moje razočarenje istom, stigao sam da spomenem i svoju zgodnu kumu sa kojom sam se kresao svakodnevno za vreme bombardovanja (pre nego što smo rešili da budemo kumovi), počeo sam da pričam i o svom životu u Londonu, '90ih, kada su ovde harali dizelaši a ja sedeo u separeu do Jack Nikolsona, pa čak i o tome kako su me pretukli neki dizeli u Beogradu, zato što mi je bilo smešno to što su svi ozbiljni i nose trenerke upasane u farmerke, i pištolje. Maya me je slušala, upijajući šta god da sam pričao.
- Čoveče, ja ne znam ni kako se ti stvarno zoveš.- rekao sam. - Ispričah ti pola života a ne znam ni kako se zoveš.-
-Maya-
-Mogao sam se kladiti da si slagala. Kakve momke voliš, Mayo?-
- Pa, visoke... Crne... Pametne... - reče oklevajući.
- Tipično za ovdešnje devojke. Šta da radimo mi plavušani? Jebi mi mater, par puta mi je došlo da se ofarbam u crno. - rekoh.
- Vlado...- oslovi me, a ja se naježih od njenog prijatnog glasa.
- Kaži...-
- Šta hoćeš ti od mene?- Uh.
Kad bih znao bilo bi dobro. Jebo te, kad je brž stigla ovo da me pita.
- Znam šta neću. Neću obavezu. Cimanje. Gušenje. Šta hoćeš ti od mene?- oćekivao sam da će reći nešto kao - milion- na konto današnjeg chata.
Dotakao sam joj kužu oko struka. Majica joj je bila prekratka za ovo doba godine. Promeškoljila se, ali se nije odmakla. Nisam joj odbojan, znači.
- Ja hoću samo istinu. Da shvatiš da nema nikakve potrebe da me lažeš. Ni o čemu.- reče ona. - Prvo prijatelji, pa onda sve ostalo. -
To ne bi trebalo da bude teško.-pomislih. Sve više mi se dopadala. Prišla je opasno blizu mom licu. Poljubila me je. Pretrnuo sam. Dobro se ljubi. Poželeo sam je. Ugrizla me je za usnu. Nesvesno, ošinuo sam je polubesnim pogledom, koji je ona uhvatila.
- Ne voliš grubosti?- pitala me je. Ruke su mi bile ispod njene majice. Nije imala velike grudi.
- Često se nalaziš sa likovima sa četa?- pitao sam je.
- Ne baš. Zašto?-
- A šta misliš da sada iz moje spavaće sobe izleti 10 napaljenih tipova, koji bi da te siluju? Kako znaš da sam ja normalan? Možda sam manijak, serijski ubica čija nijedna žrtva još uvek nije pronađena. .. Ili si ti možda prva...- ni sam ne znam zašto sam ovo odvalio.
- Ako si hteo da me uplašiš, uspeo si. - reče. Osetio sam da se sva ukrutila i stegla.
- Ovo sam uradio da se ne bi uvalila u nešto ružno ubuduće. Da si naletela na nekog kretena, do sad si mogla da budeš silovana i bačena u ambis. Nisu svi ljudi dobri, znaš. -
- Jebo te, stvarno si me uplašio. Ima u tebi nečeg mračnog, divljačkog.- reče mi.
Nasmejah se i ja. Neka misli šta hoće.
- Moram da krenem- rekla je. Nazvao sam joj taxi. Oprostili smo se poljupcem u obraz.