Gledala sam na tv-u prethodne noći neki film sa Demi Mur, gde neki lik daje milion dolara za noć sa njom. Valjda sam zato narednog jutra (poslepodneva) startovala na nekom chatu lika sa nickom MILIONER:
- Daš milion dolara za noć sa mnom? -
-Samo ako izgledaš kao Demi Mur. -
-Izgledam bolje!-
Ovaj chat je potrajao par sati, završio se razmenom telefona.
Iste večeri sam dobila neodoljivu želju da izađem. Nazvala sam Ninu.
-Hoćeš da izađemo?-
Sunula je pregršt izgovora u slušalicu, koju sam spustila minut kasnije. Pozvala sam par ljudi sa kojima sam htela da idem, svi su već imali nešto isplanirano. Okrenula sam onda prijateljicu koju zapravo i nisam htela da vidim (ovoga se sećam zato što sam 10 dana smišljala izgovore koji bi je naterali da prestane da zove. ). Našle smo se u gradu, ja sam je odvukla na neko izvikano mesto. Pričale smo, ili sam mahom ja pričala, ne volim neprijatne pauze koje se pretvaraju u beskonačne rasprave sa samom sobom o tome kako mi je uopšte palo na pamet da
Krenula sam kući. Slučajno sam bacila pogled na telefon. 1 message recieved. Vlada, lik sa chata od pre par sati, me je pozvao na čašu vina, koje bi me ugrejalo posle smrzavanja po gradu. Bacila sam pogled na sat. 22.15h. Isuviše rano za kući, ali dovoljno kasno da odbijem poziv nekog neznanca. Razmišljala sam, dvoumila se, u međuvremenu mi je naišao prevoz, ušla sam u rasklackani tramvaj, i vratila SMS:
- Kuvano vino. Gde se nađemo?-
Pozvao me je.
- Gde si ti sad?- pitao me je.
- Na tramvajskom mostu, u prevozu, idem ka Novom BGDu.-
- Siđi u kralja Petra.-
- Kakav bre kralj Petar, ja idem u skroz suprotnom smeru.-
- Nckjdfhjurhfnv-
- Ja tebe ne čujem uopšte-
- SIĐI KOD SAVA CENTRA!!!-
- A...Pa što ne kažeš...Ok.-
Posle par minuta sam stajala na dogovornom mestu, čekajući nekog ko nije znao ni moje pravo ime. Auto se zaustavio pored mene. Ušla sam unutra. Sebi sam rekla, malo neubedljivo, kako se loše stvari meni ne dešavaju.
-Ćao.-rekoh.
Plave oči, koje sam videla na fotografiji tog popodneva.
- Ćao. Drago mi je što si prihvatila moj poziv, mada, iskreno nisam očekivao da hoćeš. Nisam ja od onih koji ribe kupe na chatu.- Nasmejao se.
Zaustavio je auto pored nekog marketa i zamolio me da sačekam par trenutaka. Mogla sam otvoriti vrata i otići. Nisam.
- Gde idemo?- setih se da pitam.
- Kod mene. Nisam baš planirao da izlazim.- pokazao mi je gestom da nije baš prikladno obučen. Istina je da je imao taman toliko vremena da izleti iz kuće da me pokupi. Stigli smo. Bila sam skroz dezorijentisana.
Lift, u kome te ogledalo bolno tera da shvatiš da nisi savršena. Zato mrzim neon. Ušli smo u stan. Postoji nešto, neki fluid, koji sve ružne misli gura u neki skriveni kut mozga. Ne znam kada sam postala svesna da nisam čak ni sigurna da je Vlada njegovo pravo ime. Kuvao je vino, pričao o sebi. Obišao je sva mesta o kojima sam ja godinama unazad maštala. Neke slike su se zatekle u stolu, bacila sam pogled. Bivše. Razgovor je tekao spontano, pravio je rukavce po našim aluzijama, sve je izgledalo previše lako. On je izgledao malo nestvarno. Zanimljivo. Duhovito. Negde tu slučajno spomenuh da sam promašila vek u kome je trebalo da budem rođena.
- I ja sam.- reče.
- Koji?-
- XVI, Francuska, Luj XIV, Versaj, Sunce...- reče.
Prošlo je dosta vremena dok sam došla sebi od zaprepašćenja.
- Od svih jebenih vekova, celokupne svetske istorije, ti si izabrao baš taj!!!
Nasmejao se mojoj reakciji.
- Zašto bi to bilo čudno? Sjaj, luksuz, raskoš. Ljudi su znali da uživaju mnogo pre nego što je naš jezik dobio pojam za uživanje. -
Nisam mogla da poverujem. Setila sam se perioda kada mi je bilo potrebno da pobegnem od stvarnosti, i knjiga u koje sam rado bežala. Sve, bez izuzetaka su bile o tom periodu. Na par sati je bilo lako postati dama na dvoru velikog kralja, nositi haljine vredne čitavu provinciju, plesati, smešiti se i biti neodoljiva. Moja naivnost bi se malo teško uklopila u afere tog vremena...
Na trenutak sam primetila bljesak u Vladinim očima. Uplašila sam se.
- Radiš li ovo često? Upoznaješ likove sa chata i dovodiš sebe u nemoguće situacije? -
Očekivao je odgovor. Ćutala sam.
- Zamisli sada da se na moj zvižduk iz spavaće sobe pojavi 10ak mojih ortaka, spremnih da te siluju. Kako možeš da znaš da sam ja normalan? Možda sam kreten, manijak, serijski ubica čija nijedna žrtva još uvek nije pronađena... Ili si možda ti prva..- rekao je.
- Uspeo si. Uplašila sam se, zaista.-
Nasmejao se. Pogled od koga sam se sledila je nestao.
- Uradio sam ovo da se ne bi uvalila u nešto ružno. Zaista sam se iznenadio što si pristala da me upoznaš. Imala si sreće što si naletela na mene. Do sad si negde mogla da budeš silovana i bačena u neki ambis. Nisu svi ljudi dobri, znaš.-
Izraz olakšanja mi je prešao preko lica. Primetio je to i sa odobravanjem se nasmejao.
- Moram da krenem- rekla sam. Bilo je već kasno. Nazvala sam taxi i saznala adresu svog misterioznog, gostoprimljivog domaćina. Oprostili smo se poljupcem u obraz.
On je bio početak proždiranja brzine u koje sam zapala tih meseci. Dobar početak.
-------------------------------------------------------------------------------------
-Znaš šta vidim kad zatvorim oči?- pitao me je Vlada.
Ležali smo na krevetu, u njegovoj spavaćoj sobi. Subota veče. Napolju užasna zima. Nekoliko trenutaka ranije smo se smejali svima koji se nazovi provode u gradu. Znali smo da se niko nije bolje provodio od nas, te noći.
-Šta vidiš?- pitala sam, sklupčavši se pored njega.
- Pa... Mi smo na brodu, mom brodu, ukotvljeni u nekoj prozirno- plavoj laguni. Na palubi smo, pijemo neke egzotične koktele. U pozadini se vidi plaža, posuta zlatnim peskom i okružena palmama. Ti se šetaš, mačjim koracima, po palubi. Spuštaš čašu na sto, lagano odvezuješ maramu koja ti je vezana oko struka i skačeš u vodu sa pramca.- govorio je pomalo lenjo, kao iz polusna.
Plašila sam se da bih mogla vrlo lako da se zaljubim u njega. Zabranila sam sebi to. Tako smo se dogovorili. Znali smo šta hoćemo jedno od drugog. Da on prvi spomene vezu, verovatno bih pobegla glavom bez obzira. To ne znači da nisam o tome razmišljala.
- Vlado...- oslovih ga. Nikad ga nisam zvala po nadimku.
- Kaži, mala?-
- Ispričaj mi o onoj plavuši sa slike.- mazohistički sam zatražila. Njemu nije bilo teštko da govori o svojoj omiljenoj temi- sebi. Nasmešio se.
- Izlazili smo. Lepa je, ali nešto mi je falilo. Nismo pričali puno. Zajedno smo proveli leto u Egiptu. - rekao je pomalo bezvoljno.
- Znaš šta sam jednom uradio? - oči su mu obešenjački bljesnule.
- Šta?-
- Pre nekog vremena izlazio sam sa nekom malom. Jedne noći smo ležali ovde i posle dobrog sexa, iz čista mira sam joj rekao da sam oženjen. Ni sam nisam znao odakle mi je to izletelo, odjednom. Nastavio sam priču. Pitala me imam li dece. Potvrdio sam.-
- Kako je ona odreagovala?- pitala sam.
- Mislio sam da će da se naljuti i izleti napolje. Valjda sam nesvesno i želeo da to uradi. Međutim, ona je počela da priča kako želi da nastavi da se viđamo i dalje i kako joj to nije važno. Iznenadio sam se. Nisam joj rekao da sam je slagao. Posle par nedelja smo prestali da se viđamo. Posle možda godinu dana me je srela u gradu. Pitala me je kako mi je žena i šta mi rade deca. Počeo sam da se smejem. Ortak me je pitao : - Kakva bre žena?- . Devojka mi je bacila pogled pun užarenog ugljevlja, besno se okrenula i otišla. - završio je priču.
- Jebi mi majku ako si ti normalan. A zašto si to uradio?- upitah.
- Nemam pojma. Došlo mi je. -
Posegao je za cigaretama koje su se nalazile na noćnom stočiću. Odmah pošto je zapalio sebi, uzela sam mu je.
- Došlo mi je- rekoh. - Zapali drugu... - požudno sam uvlačila dim. Smešio se.
- Vlado, ne bi valjda meni to uradio?- Jedino što sam mu ikad tražila je da me nikada ne laže.
- Ne... Ti si nešto drugo. Iskreno, ne sećam se da sam sa nekom devojkom bio iskren kao sa tobom. Znaš da slušaš. Kao da te poznajem milion godina. - Skoro je uvek znao da ubode da kaže baš ono što bih da čujem.
- Ej, sad se setih, bila je tu još jedna mala, koju nisam znao kako da otkačim. Rekao sam joj da se zauvek selim u London. To i nije bilo tako loš izgovor, dok je mesec dana kasnije nisam sreo u gradu. Osećao sam se malo uvrnuto, zbog toga.-
Spustila sam glavu na njegovo rame. Bio je u nekoj širokoj majici. Nije je skidao, ni u krevetu. To mu nije smetalo da ne nosi donji veš. Osetila sam njegovu ruku kako lagano klizi po mom bedru, stomaku... Njegovi dodiri su izazivali momentalnu hemijsku reakciju u mojoj glavi. Znao je kako da me natera da budem strpljiva, pokorna, robinja. Ruke su mu bile svuda po meni. Glava mi je visila preko ivice krveta, nokte sam zarivala u šake, trzaji.. Drhtaji... Govorila sam nepovezano.. Osećala sam se kao lutka, lomljivo i na mahove sam vrištala:- ne!!! Ne....Ne...-
Rukom mi je prekrio usta. Besno sam ga ugrizla. Vratio mi je pljeskanjem po boku.. Nije mi bilo jasno zašto ga to uzbuđuje, ali sam se prepuštala... Njegove usne su nalazile moje baš u onom trenu kada sam želela poljubac. Naši pomešani otkucaju srca, vreli dah, miris duvana ... Oznojeni, sručili smo se jedno pored drugog. Nisam mogla da ustanem. Bacio mi je peškir, koji se nekako stvorio na krevetu.
- Najbolji si, babe.- rekoh, dolazeći do daha. Zaista sam to i mislila.
- Za sve je potrebno dvoje. Nisi loša inspiracija. - dobacio je, sa smeškom, i otišao do kupatila.
Kad se vratio, ja sam još uvek bila u istom položaju, paleći cigaretu.
- Zapali i meni. - pružio se pored mene. Zazvonio mu je mobilni. Javio se i pričao telefonom narednih 5 minuta. Neko ga je zvao da izađe u grad. Pošto je spustio slušalicu, iščitao je poruke.
- Babe, a zašto ti ne bi išao u grad? Ja ionako palim kući.- rekla sam.
- Ostani noćas. Neću da izlazim. -rekao je.
U jednom deliću sekunde sam poželela da ostanem, ali sam tu želju istog trena upucala u glavu. I šutnula, da se osiguram da je mrtva skroz. To bi značilo da sam slaba, da mi je stalo, da želim da se probudim pored njega. Naglo sam ustala i počela da se oblačim.
- Babe, rešeno je. Ideš u grad. Subota je, svi te zovu da izađeš, a i ide ti se u grad. Ja sam pospana. I, da, ovaj, ja sam fino vaspitana cura, i ne spavam po tuđim kućama.
Stvarno sam želela da odem. Opasna toplina mi se širila krvotokom. Osećala sam da upadam u zamku.
-Možeš mi, molim te, pozvati taxi?- pitala sam. Pozvao je.
- Stiže za 5 minuta. Ti si zaista sjajna. - reče mi.
- Kako to misliš sjajna?-