Odavno lezi tamo
U planini gde stado pase
Livade mirisu
Vile se skosama igraju
I za ljudima uzdisu
Odavno lezi tamo
Gde cvetovi pcele
Medom hrane
I oci njene u izmaglici
Naziru i prate
Oci srne il deteta
Toliko zele
Da pripovedaju i postanu
Deo ove price.
Odavno lezi tamo
I cvet je postala i pcela
Misao njena kleta
O ljubavi planinskoj
U zdenac uranja
I zelji da ruka njegova
Mije je
Smiljem i bosiljem
Koprivom i divljom nanon
Majcinom dusicom
I nedrima divnim
Dok ne zacvile
-Sva jutra njena
Planinska
Dok lezi tamo
U ceznji svojoj okovana
N.
Objavio
nadjaljubicica u 22:10 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar