U planini gde stado pase
Livade mirisu
Vile se s kosama igraju
I za ljudima uzdisu
Odavno lezim tamo
Gde pcele s medom
Cvetove hrane
Il mozda obrnuto?
Mislima plutam
I duhom lutam
Dok oci tvoje
U izmaglici nazirem
Oci srne il` deteta
Na bol moju lice!
Toliko toga znaju i zele
Da pripovedaju
I postanu deo ove price
Odavno lezim tamo
I cvet sam postala
I pcela
Misao mi kleta
U zdenac uranja
Da ruka njegova mije me
Smiljem i bosiljem
Koprivom i divljom nanom
Majcinom dusicom
Nedrima njenim dok ne zacvile
Sva jutra moja
Planinska praskozorja
Dok lezim tamo zakopana
Nadja
Objavio
nadjaljubicica u 21:58 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar