Da ti se vratim ponovo,nikada necu!
Da izgubim u travi josh jednu od srebra mindjushu?
Da bludim stobom nocima,dok cvilish mi na ramenu golom?
Sve to i mnogo toga josh...napisati bih mogla,da saznash da sam ziva od kamena u kamen uklesana...
Govorila sam ti ....
Ovo je aleja kestenova u turobnoj noci .
Govortila sam ti.... Bol osecamo zato sto smo prokleti da imamo pa da izgubimo ...
da volimo pa da ceznemo.
Sve sam ti to znala reci u nocima dugim po mesecini,ispod vasharskih satri,ispod svetla maloga grada...u cumezima,prcvarnicama...ogradama nepoznatih kuca.
Sada...dok lik tvoj prepoznajem,neverica me obuzima....
Svu srecu sveta,jedan od nas nikada poneo nije,do tuge gole....u cempresima.
Setih se....
Ne boli vishe,ne boli ni manje.U meni,jesen i pozuteli list?
U tebi secanje....bledo vec,zar ne matori moj?

Nadja