ovo je priča o

Malo sam, Maksimilijane, bangava u emociju, a vidim ti se u emociju razumeš izvanredno, tako da te ovom prilikom umoljavam da me na popravnom ispitu uputiš u svoje tajne. Kako ti to sve uspeva, kako održavaš ravnotežu, kako se ponašaš kad ti cupi ima sms, i ostalo. Nije mi zatim jasno ni kako si uspeo da upamtiš sve moje bolne punktove, da nisi terorista možda, osim što si sisač i iscrpljivač, jesu te to učili na kursu u vojski? Ili si rođen vidovit, sunčilo ti! Ne budi lenština, ne budi stipsa, budi otvoren i slobodan, pa me prosvetli.

Kaže meni Max kako on ništa u svom životu ne radi. Kad nije u firmi. Ne spava. Ne radi ništa. Blene samo jer voli da eto tako ne radi ništa. Bitno mu je da jede i da puši. Ti misliš da je to on reko zato što zna ko je Sioran. Ma kakav Sioran, nema on pojma. Nije taj knjigu dve u životu pročito. Al nebitno je to. Ono što je bitno da voli da mi cepa živce sa tom svojom prazninom. On je toliko glup da misli da se ja nerviram što on blejači. Da ću da mu držim predavanje kako treba nečim da se zanima. Kad bih mu rekla da se zanima nečim, reko bi mi da eto jede i puši. Mislim totalni degenerik. Al neka Maksime, neka svi vide bruku. I moju i tvoju. Ko te bre šiša. Da si valjao, ne bih te pobacivala, nego bi te medom i šećerom u zlatnom kavezu držala. Nego smo mi čvrsto vezani osećajem krivice, koja ne popušta ni posle toliko godina. Ti si kriv što si moj, ja sam kriva što sam tvoja. Ti si moj jer si kriv. Ja sam tvoja jer sam kriva. Dalje. Kada sam mu slala neke moje pesme, on je reko da ništa ne razume. Ej, zamisli tog idiota. Pošalješ mu pesmu a on te časti kako ne razume. Pa slaži barem, reci nešto kao: aha, baš mi je drago, nemoj da lupetaš kako ne razumeš jeeee. Niko te nije pitao da l razumeš ili ne. Zamisli. Ne razume on. Aaa mamicu ti tvoju, razumećeš, pa ćeš pitati jel ima još. Tako. Sad sam objasnila zašto je Sioran. A zašto je pornograf, to je valjda jasno. Čovek ima tako ideju, blistavu od kristala, ideju, o pornografiji koja vlada svetom. Ovim našim, mojim i njegovim. Pa mi je poslao sliku. Kakvu sliku, to samo mogu da pokažem, to se ne može opisati. Psihopata bre. Kažem mu ja: uu, jaka stvar, sve sam ti to videla već. A on se umusi. Da, umusi se i pravi se mrtav. Onda ga čekam danima, da se javi. Sve mi radi, samo nemoj da te ostavljam.

Sada počinjem priču o Maksimu Todoriću, pornografu i Sioranu, svom sinu koga sam u ševar bacila, nomad kad sam radila na semaforu, pa naišo njegov otac, i ostavio me sa detetom u naručju. Ne bi ja ni znala da mi je to sin taj moj, nisam mu ni ime dala, nego mi se javio na internetu kad sam oglasila. Mirela mi rekla da je bolje na internetu, pa ja došla. 

sad kad ja opletem priču niko neće ostati ravnodušan