Da tako je “moj zivot je muzika”, a mogo je biti i nesto sasvim drugo. Prvo da se upoznamo, moje ime je Slobdan Perovic, bavim se kompozicijom, aranziranjem,snimanjem (u svom muzickom ateljeu), kao i organizacijom medjunarodnog muzickog Festivala za decu i mlade „Muzikalni kutak-Musical corner“, koji se odrzava u Zajecaru.Kao autor sam prisutan na vise Festivala za decu i mlade, kao i na nekim Pop Festivalima, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Evo kako je sve pocelo.U detinjstvu sam pohadjao nizu(osnovnu muzicku skolu), zatim srednju muzicku, pa onda Visoku muzicku skolu u Skopju. Vec u srednjoj skoli su bile zapazene moje sklonosti ka kmopoziciji tako da mi je bilo dopusteno da svoj rad iz predmeta kompozicija izvodim kao komad na ispitu klavira. Nakon srednje skole posvecujem se ozbiljnije kompoziciji, a neke od radova u tom periodu objavljuje muzicka revija “Nota” u okviru svog notnog albuma, to su “Igra” etno-komad za klavir i mjuzikl za decu “Bal patuljaka” koji je evo nakon 30.godin od objavljivanja doziveo pre 2. godine ponovno izvodjenje, a pre godinu dana i DVD izdanje ovog mjuzikla(pop opera za decu).U tom periodu je nastao je i ciklu od 8. klavirskih kompozicija u etno-jazz-rock maniru pod nazivom “Meditacije”, ovaj ciklus sam izveo na preko 100. solistickih koncerata u zemlji i inostrnstvu, nazalost u pogresno vreme, bilo je prerano da krajem sedamdesetih(kada je ovaj ciklus nastao 1978/79) i pocetkom osmdesetih kada je izvodjen bude shvatljiv za sire mase, osim za muzicku elitu. Deo klavirskog ciklusa “Meditacije” predstavljen je i u emisiji “Muzicki atelje” radio televizije Beograd. O ovom ciklusu bice posvecen jedan post. U periodu boravka u Beogradu (1981-1985), nastaju koncert za klavir i gudace, svita za klavir, vise radova scenske muzike, jedno Pop izdanje za PGP Rtb, klavirska saradnja sa Ljubom Dimitrijevicem flautistom, a nakon 1985 nastaje kreativna pauza, pauza od petnaestak godina. Nakon kreativne pause… I taman pomislite da posle petnaest godin nebavljenja necim vise nije ni moguce vratiti se ponovo u stroj, ponovo poceti iz pocetka i ponovo stvoriti svoj svet, svet mlalackih mastanja, snova, ideala, ali… Potrebno je samo verovati u to, verovati u ideju koju imate i nosite u sebi, i onda cak i nemoguce postaje moguce. Moj povratak u svet muzike je bio sasvim drugaciji od bavljenja u mladosti, krenuo sam sa Festivalima, i to prvo Festival nove gradske pesme “Niska jesen”, zatim Festival za mlade izvodjace u Rozaju “Zlatna staza”, ”Majska pesma” Nis, ”Gold Fish” Varna, Bugarska, “Nasa Radost” Podgorica, “SunflowerKids” Zrenjanin, “Koronata nad Tarnovgrad” Veliko Trnovo, Bugarska, “Slavijanski Bazar” Vitebsk, Belorusija, “Stari grad” Novi Pazar.Opsirnije o festivalima i kompozicijama I nagradam u posebnom postu na ovom blogu. E sad zamislite samo kao je to baviti se muzikom a biti dislociran, znaci baviti se muzikom, a ziveti u nekom Zajecaru na Bugarskoj granici, dobro to je sad cak i granica sa Evropskom Unijom, ali opet to je daleko od centra, a svi znamo da se ne lazemo centar je samo jedan – Beograd. Nad tom cinjenicom obicno klone provincijski duh - to je pocetak i kraj kreativnosti. Ja nisam klonuo bez obzira na godine i udaljenost od centra, kulture i moci, nemojte ni vi ma gde bili, verujte svojim idejama, verujte u sebe da bi drugi vrovali vama.