Imala sam video kasetu 1988. na koju sam snimala video-spotove. Na prve taktove pesme, obično sam jurila iz sobe u sobu, ubacivala tu kasetu u video i panično razmišljajući da li je sam namestila kako treba - čvaknula REC. Tako zadihano stajala pored TVa dok se pred mojim očima odvijao čarobni svet Music Boxa. Da, tako je to nekad bilo.
Imala sam 14 godina. Jebote.
Sad, imam čarobni eMule. Kuc-kuc-kuc u prozorče šta mi treba i ... za par minuta, pesma je moja. Jednostavno. Nema trčanja. Teškog disanja. Ipak... Pesmu "Don't go" sam snimila na tu video traku sasvim slučajno, izmedju 2 pesme koje su mi se jako dopadale (jbga, tad sam mislila da je Jason Donavan čovek mog života...
) tako da je ostala tu. Što sam je više slušala, sve mi se vise sviđala.
Tu video kasetu je neko ukrao na proslavi mog 18tog rođendana, a pesmu skoro da nikada više nisam čula. Tražila sam je na tri Radio stanice, jednoj beogradskoj i dve lokalne, i svi su me gledali ko da sam pala sa Marsa dok sam po drugi put ponavljala "Hothouse Flowers?" Juče, u apoteci, sledim se na početne taktove pesme-koju-niko-ne-zna. Čekala me je 18 godina, da je ponovo čujem. I opet sam trčala, sa kesom punom lekova, limunovima na treći sprat i zadihano ukucala "HOTHOUSE FLOWERS"
Kad ono... nekoliko celih albuma, malo source-va (znači, skinuće se nikad) ali, don't go - nema problema! Ima još onih koji misle da je ovo pesma "do jaja". Ovo je čovek koji je u meni budio čudna osećanja, neprepoznatljiva za 14togodišnju tinejdžerku
Liam O'Maonlai
Za više o grupi posetite
http://en.wikipedia.org/wiki/Hothouse_Flowers.
Hvala na pažnji.