EKV, grupa koju smo svi voleli, slušali, grupa koja više ne postoji, ali čije pesme žive u našim sećanjima, u našim srcima.
Za početak priče o EKV-u izabrala sam pesmu koju volim, i koju uvek rado slušam.
Još samo par godina za nas
Moj prijatelj i ja sedimo na klupi
gledamo zvezde
slušamo vesti što su upravo stigle
kažu da imamo
još samo par godina za nas
imali smo igračke i živeli smo sve
sve one igre na sreću
one igre za ljude
što je smislio neko
pre samo par godina za nas
da li znaš kako želim da te nađem
da li znam šta trebam da znam
voli me kako nikad nisi volela
voli me onako kako nikad nisi volela
voli me onako kako nikad nisi volela
živimo u pričanju, branimo se, hodamo i slavimo
neke bezvezne stvari
neke bezvezne priče
sto je smislio neko
u samo par godina za nas
nisu dovoljne reči, samo obične reči
da me vrate u život
nije dovoljan dodir
ni da znam da te imam
još samo par godina za nas
voli me onako kako nikad nisi volela
voli me onako kako nikad nisi volela
raste kao nada, kao more, kao govor
kao pokret, kao zora, kao dete, kao krv
kao želja među nama
raste kao bol
i grize sve pred našim očima
voli me onako kako nikad nisi volela
voli me onako kako nikad nisi volela