Muzicki blog - CocoRosie

31/3/2007

CocoRosie

Минимални аранжмани, звуци раздрнданих играчака, вокали и текстови који буде неизбежне асоцијације на Billie Holiday, Ninu Simone и Nicollete – тако би могла да дефинише музика дуета CocoRosie.
CocoRosie су Sierra и Bianca Cassidy, сестре полу Чироки порекла, одрасле раздвојене, само да би се поново случајно пронашле једног поподнева у Паризу и неколико месеци касније свет је богатији за њихов први албум La Maison de Mon Rêve ("Кућа мојих снова"), који је по признању самих ауторки настао у купатилу њиховог малог стана (кога су изабрали јер је био најакустичнији и најизолованији део апартмана).
Sierra је годинама живела у Паризу покушавајући узалуд да постане оперска певачица тако да честе оперске деонице које красе скоро већину песама припадају њој. Bianca (која је студирала Лингвистику и Социлогију) звучи као изгубљена сестра Billie Holiday, чије певање на моменте призива фонограме из прошлог века, а у другим моментима подсећа на глас особе тек устале из кревета.
Песме са њиховог претпоследњег албума Noah's Ark су једноставне поп песме, одсвиране на харфи, гитари или клавиру. Меланхоличне, снимљене тако да звуче веома архаично, као да сте их ископали са неке прастаре блуз плоче, а истовремено (пост?)модерне препуне свакакојаких ефеката.
Sierra углавном свира гитару, клавир и харфу, и пратеће вокале. Bianca пева и “свира” разне дечје инструменте (играчке) и удараљаке.
Можда би се чак могло рећи да су женска верзија Tom Waits-а на почетку 21. века, само нису промукле. :-)
Пс. Последња песма на албуму La Maison de Mon Rêve је песма о девојци која се можда зове Lyla (илити Љиља). Девојци која долази из једне земље која се можда зове Југославија. Девојци која се можда храни у Мекдоналдсу. Девојци која можда нуди своје љубавне услуге за 100 евра... Порука (на крају “баладе”) је да њих обоје више нема.

А овако изгледа када стварају уживо.

objavio pahulja u 18:41 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja |

Komentari:

Posalji komentar