Mali Džo je dugo bio samo još jedan majmun u Zoo vrtu, kada ga je otkupila imućna porodica Frojd. Iako je lil` Džo znao da je gospodar Stefan bio ubica,dugo mu je trebalo da pobegne od kuće kako bi se iščupao iz lanca smrti pod čudnim okolnostima i postao još jedna žrtva svog gospodara. Pošto je znao da je da je gospodar ubica , nimalo mu nije nedostajao taj jezivi osmeh Stefana gospodara. Ah ti gospodari…ne možeš sa njima, a strepiš da su negde tu… Inače, gospodar je igrom slučaja postao svirepi ubica. Sve je to počelo jednoga dana dok se njegova žena kupala. Gospodar beše usao u kupatilo da se počešlja pred izlazak, ali vide da niz zavesu tuš kabine curi crvena tečnost.“Krv!“-pomisli jadničak, zgrabi šta je mogao pre,misleći da je iza zavese ubica koji pokušava da mu ubije ženu. Srećom tu se zadesi palica i on udari svom snagom. Al’ gle čuda! Ne beše ubica nikakvi no to beše žena njegova, i ne beše krv to no šampon crveni. Od toga dana jadnik skrenu s pameću i poče ubijati ljude na raznolike dovitljive načine.

poglavlje 2

nikada sama a opet uvek usamljena, pčelica Mjau je još od ranog detinjstva počela da ludi. Ne... niste pogodili. Ona nije prava pčelica. to je urodjeni defekt na koži te joj je koža išarana crno-žutim prugama.
ko kog bi pogledao ovu nesrecnu, sada vec devetnaestogodišnju, devojku ogavnog izgleda, zaključio bi da je još pre rodjenja svog bila osudjena na propast i večnu patnju. Naime, Mjau je rodila žena... Da... ŽENA...
Elem...
Jednog sunčanog popodneva Mjau odluči da krene putem Nišave ne bi li se oslobodila suvišnih gasova u stomaku koji su je mučili. I tako krenu naša junakinja sva srecna i razigrana i ne sluteći kakva je nesreća čeka.

- La la la la la la... - pevušila je ona. Odjednom je osetila da nešto nije uredu. osetila je tudj pogled na svom unakaženom telu. Mjau su uvek gledali sa prezirom, tugom i strahom u očima. Ali ovaj pogled je bio drugačiji. U njemu je bilo tako puno čežnje i životinjske strasti.

- TRRRT - u svoj toj napetosti ona prdnu. - Ko je tamo? - izusti ona drhtavim glasom.
- Ja! - uzvrati dubok muški prijatni glas.
- O ne, samo ne... TI...
- O da... O DA DA DA... O YEEEAAAAAHHHH... AHAAAAA... DA DA DA DA... DA DA D...
- HOĆEŠ LI VIŠE IZAĆI ?!?!?!?
- A da... Izvini...

I on izadje...

- O DAAAAA...
- NEEEEEEEEEE... - izusti ona kroz vrisak dok je grom parao vedro nebo...

I iz zbuna iskoci Merlin! Merlin Manson pomislicete vi, ali ne, Merlin carobnjak je to mogao biti ali opet ne...
Bio je to Merlin Monro...Sada u potpuno novom, muskom obliku. Merlin se reinkarnisala u Sašu Matića.
-HAAAAAAA... - reče slepi Sale lupajući oko sebe belim štapom ne bi li saznao gde se nalazi Mjau Fjodorovich. - Mislila si da mi možes pobeći, a?
- Pa... Zapravo... Da! jer znaš... ti si sleeep... ja sam brzaaa...

-Ali ja imam pasji njuh! U pretproslom zivotu sam bio pas. Nanjusicu te mori pchelo! -rece Sale.
na to tanana krilca gospodjice Fjodorovich zadrhtase (ona imase krilca jer se upravo vracala sa jednog maskenbala).

- Mori Sale, ne orite drumova.
- Mori Mjau, ne gasite oranje.
i tu Sale izvadi ašov iz čarobnog šeširića i krenu da obradjuje zemlju i triput reče:
- Cipelice cipelice cipelice...

U tom mu se Mjau poce smejati posto u pesmi ne ide ne gaSite oranje nego ne gaZite oranje xD
Bese to veselo popodne za jadnu nesrecnicu.
Dok se Maju smejala, sa neba joj padose na glavu zelene cipelice.
-Javlja mi se... rece slepi sale-Vidim..vidim... vidim majmuna...!
Mjau se na to zbuni, da li da nastavi narodnu pesmu ili da pita za majmuna?? Sta ciniti? I dobi napad epilepsije.

Dok se sirotica trzala na prljavoj zemlji, iz usta joj umesto pene poce izlaziti eliksir mladosti i vecnog zivota, na shta slepi narodni pevac rece.
- Ovo je najgluplja scena do sad. I kako pobogu ja mogu znati da je to eliksir mladosti i vecnog zivota. PA JA CAK I NE VIDIM.
Nakon izrecenih reci narator lupi Saleta po glavici malenoj i obrati mu se recima.
- ne budi nevaljao slepi choveche, da te kazna moja sustigla ne bi. a sada obuj cipelice zvoni ti telefon.
I majmunce Dzo se probudio.
Probudio ga je zvuk telefona. Dok se kretao ka telefonu muchile su ga dve stvari. Prva je ta shto ga je proganjala ista nocna mora vec nedeljama. Uvek je sanjao cipelice koje ishte, samo se konstrukcija sna menjala. Ovoga puta je na njegovu psihu previshe uticala GRAND PARADA uz koju se sinoc uspavao. A druga misao koja mu se vrtela po glavi jeste: "Zasto do sad nisam kupio bezicni telefon".

A treca misao koja ga je mucila bila je: "U cijem li sam stanu ja gledao Grand paradu kada spavam na ulici?"
Da deco...majmunce je bilo narkoman.I to ne bilo koji narkoman, vec narkoman koji prati Grand paradu. On je naime kao mali, sa nekih godinu I po dana dobio ime po pevacu iz Granda koji je bio isto tako crn i mali kao njegovi roditelji-mama i tata majmun, pevac Dzej. Te mu nadenuse ime Dzo-Dzej, a odmila su ga zvali Dzo. Stoga je gledanje Grand parade uvek budilo neku setu u njemu ali je gledao u znak secanja na svoje roditeelje.

Napokon se javio na telefon.

-Umreces za 2 dana 3 casa i 45 minuta rece mu glas sa druge strane zice. I majmun se probudi.

- Aaaaa greska. i majmunce spusti slusalicu te se zapita sledece:

-Ko sam ja?Sta sam ja? I ko je sada buba ta? Mozda pcela, mozda ja? mozda Ana ko to zna? mozda deca i to sva? pitanje mi ne da sna.
moram prestati da gledam OTVORENA VRATA.
prishao je prozoru i pogledao je sa svog prozora maglovit Bec u koji ga je doveo poslednji trag cipelica. Jedino sto kod ovog grada shto nije voleo bila je gusta magla koje je bilo svakog jutra i veceri. skuvao je sebi kafu, stavio komad banane u nju i uzeo da procita lokalne novine. Mozda ce pronaci nesto sto ce ga naterati na akciju koja mu je sada trebala vise nego ikad. Uze gutalj kafe, pocheshe se po dlakavoj, vashljivoj guzi i poce da chita prvi naslov: "Mord in der U-Bahn..."

...ali shvati da ne zna da cita nemacki te odbaci novine.Potom je "Sipao je kafu U šolju Sipao je mleko U šolju sa kafom Stavio je šećer u belu kafu Kašičicom je Promešao Popio belu kafu Bez i jedne reči Zapalio je Cigaretu Pravio kolute Od dima Otresao pepeo U pepeljaru Bez i jedne reči Ustao je I ne pogledavši me Stavio je Šešir na glavu I uzeo kišni ogrtač Jer je padala kiša A onda je otišao Po kiši Bez i jedne reči" -prisecala se mlada majmunica toga jutra u Becu.Nikada ga vise nije videla.
-I tada, Prevere, ja spustih Glavu u ruke I zaplakah.
Majmunce tako postade lik mnogoh dela: Jutarnji dorucak, Veciti mladozenja,Don Zuan... Da ne bese greshio s evropskim siroticama, nasa kultura bi bila siromasna za tako mnogo dela.Hvala ti veliki majmune!

drugi narator bejase zbunjen ovim COPY-PASTE postupkom, ali reshi ipak da nastavi...
kada je izasao na ulicu...

rekao mu je prvi autor da je to znao napamet i smatrao je znacajnim prozimanje klulture medju majmune,medj njima i Dzo, koji je izasao na ulicu i ugledao Severinu.

Severina je pevusila kako voli miris kamiona ali kada shvati da je Dzo majmun a ne kamion, pobeze. I Dzo ugleda Tinu Tarner.Poce joj se ispovedati kako je usamljen, ne zna da li je covek ili buba, kako nije siguran u sebe. Kako se boji da nikada nece doci do cipelica koje toliko dugo sanja...kada se odjednom iza njega otvori zavesa , i poce "Singing in the rain..tarararara"
Ali Tina brzo napravi kolut napred, iskoci pred izvodjaca, uze mu mikrofon i zapeva majmunu: You`re simpy the best! Better than all the rest...

kad tu s nebesa sidje Majkl Dzekson i zapeva glasom andjela "Dah na staklu, kao magla. vrhom prsta pesma draga i na kraju slova tvoga imena. Srce kuca, tika - taka, ulica je puna mraka, ja bih nocas samo tebe ljubila" i na zadnje izgovorene reci SKOCI NA MAJMUNCETA DZO-a uz reci "tako si lepo deteeee, ah divno dete"...

A za njim se spusti Pavaroti i svom snagom skoci na Majkla kako bi sprecio incest.

i Toshe im se pridruzi, te se Isus razdra: VASKRSSS PARTYYYYYYYYY....

i pocinje pesma: WHAT WHAT IN THE BUT?

uz koju veselo igrashe Elton John.

koji je jos ziv ali gde greh je, tu on guzovima mesha....

Te on zaigra zajedno sa Sakisom uz pesmu Shake shake shake, shake it amor, crazy for love, give me some more!

ali iz oblaka dima i prasine stvori se Deen te poche: MJUZIK IZ VAT AJ VANT, MJUZIK IZ VAT AJ NID. KIS MI END TRN MI SLOU (i dodje kod majmuncheta i poche da mesha kukovima) AP END DAUN, HIR VI GO...

m.

i kako se taj oblak sirio svima oci pocese suziti od dima, kad naidje Sinan Sakic i zapoje SVE je postalo pepeo i dim! otkada majmune ti otide sa njim...

 poglavlje 3

nakon duge, besane noci provedene sa Deenom i Sinanom, Dzo je postavio sebi pitanje od cijeg je odgovora bezao citavog zivota "Da li ja jos uvek volim gazdu Stefana". Dok je osecao dah Sinana Sakica na svome vratu i dodir glatkih nogu pevaca Deena, nastrano majmunce je vec znalo odgovor.
Ustavshi iz kreveta josh jednom je pogledao, sada zagrljena, dva muskarca u svome krevetu.
- Boze kako li je do ovog doshlo??? - postavi on retoricko pitanje na shta nashi naratori samo spustishe glavu.
Izasao je iz stana i odlucno krenuo za Srbiju... Peshaka...

Iduci nogu pred nogu, na tom dugom putu Dzo-Dzej se secao stare mu ljubavi Dzej-Lo. Davno bejase kada su zadnji put jeli vaske jedno drugom i kada su se smejali smishljajuci nadimke za sebe. I dalje mu zaigra osmeh na usnama kada se seti njihovog zajednickog nadimka. On je Dzo-Dzej a ona Dzej-Lo, tako da su njih dvoje bili Dzo-Lo... ah... kako je to pateticno i jadno... i veoma neoriginalno i nemastovito... ali... zivot je slina... nekom tecna nekom lako vadljiva...
Elem...
da bilo nije Dzejine zle gazdarice Maje Pushkin, josh bi bili zajedno...

Ova okorela zhenica bila je strah i trepet za sve svoje sluge a kamo li za svoju usvojenu majmunicu.
U slobodno vreme bi terala svoje sluge da joj lizu stopala, a hobi joj je bio ubijanje golubova.S kakvom silinom, s kakvom ljubavlju je pucala iz svoje dvocevke na ta sad ziva a tad vec mrtva nevina stvorenja! Kaze da je u nekim trenucima na njih gledala kao na svoju rodjenu decu, koja su je napustila kada je napunila 20 godina.Da, prvo dete je rodila sa nepunih dvanaest, bese to jedno novo iskustvo za nju.Imala je petoro dece,koja pobegose u sumu jedne jesenje veceri i od toga dana ih nikad vise ne vide.
Majmunica je bila njena jedina cerka (ako ne racunamo mnogobrojne golubove) te kada je saznala za ovu zabranjenu ljubav, Maja resi da pozove svoju prijateljicu Rubi kako bi ova zatrudnela sa malim Dzoom, i da ga njena cerka zamrzi.

Ono sto Rubi nije znala, jeste to da je ona samoj sebi otac i sestra u isto vreme, tako da nije mogla da zatrudni za Dzoom... To Rubi nije znala... Ali Dzej je znala... Znala je da je i sve to zli plan gazda Maje. Zato se jednom prilikom obratila unajmljenoj Rubi.
- Rubi moriii...
- Reci.
- Kuj se zeni a kuj se pa udava?
- Molim? - zbunjeno ce Rubi
- Rekoh zasto proizvodite BASH guste sokove?
- Kako?
- Zasto proizvodite BAS guste sokove?
- Ne razumem?
- Zato proizbodite BAS guste sokove?
- Ahaaa... Pa tako kazite. Pa ja proizvodim BAS guste sokove.
- Ali zasto??

-Zato sto oni nisu kao Minakva.
-A kakva je Minakva?
-Minakva? Samo takva!
Iz ovog kratkog ali dubokoumnog dijaloga, Rubi shvati kolika je mudrost skrivena u mladoj majmunici i reshi da se povuche.

povlaceci se u svoju jazbinu Rubi se doseti mudre replike te dobaci ponosno:
- Korvo nekrestena!

na sta joj ova odgovori: Bas si Stefan!
i Rubi se pokunjeno uvuce u jazbinu.

 ali opet se priseti necega Rubi te promoli glavu kroz prozor i rece:
- Miljanina zgrada je lepsa.

I Dzej-Lo uze blatnjavu loptu i ubaci pravo Rubi u usta, i Rubi umre nesrecnim slucajem jer se u medjuvremenu skotrljala niz stepenice i izgubila bebu koju je cekala sa Alehandrom a nameravala da je pripishe Dzou.

sledeceg dana bila je odrzana sahrana za Rubi i njeno dete koje zapravo nikako nije mogla da dobije. niko joj ne dodje na sahranu sem nekolicine nekrofila...

...i Pink Panter. On je iz sazaljenja pozvao i Timona i Pumbu kako bi otpevali zajedno rekvijem posto je Tumba bio izuzetan operski pevac.

i sahranishe Rubi... sada joj crvi prozdiru trulo meso dok joj celo telo gnjili...

(da ne bi doslo do zabune u daljem tekstu jedan od naratora je bio kanibal , a to nsam ja)

da... to nisam ja Stefan....

narator Stefan: AGHHHGFFJKKKKK NEEE MAJOOOOO NE JEDI MEEEEEEEEEeee...

narator Maja: 'OCU VALA 'OCU... POJESHCU TE DEBELI... NJAM NJAM MLJAC NJAM MLJAC... AL SI MASAAAANNNN... MLJAC MLJAC

i Maja pojede Stefanovo uvo.
Bezjednouvi narator:

-joj!

I onda je majmun stavio cokoladu u foliju i poneo svojoj nesudjenoj dragoj. Kao sto rekosmo na pocetku prodjase sedam dana i sedam zadobijenih rana.

nakon dva meseca hoda do Srbije, majmunche stize konacno u Rumu. Cokoladu koju je poneo za dragu je pojeo jer posle samo dva dana hoda njemu pade shecer u krvi, ta da bi se povratio on brze bolje pojede ukusan slatkis.

Dzou je ponestalo ideja sta jos moze jesti pa poce lizati svoja stopala od muke.

i seti se tada Dzejine gazdarice Maje. Ona nije zazirala ni od prljavih dlakavih stopala malih hobita. Naprotiv, ona je njihova stopala najvise i volela. Cesto bi pre samog cina lizanja, preko stopala prelila med ili cokoladu. A onda bi prvo krenula od grickanja zutih noktiju malih nemocnih hobita...

na to se narator zgadi i pade u nesvest. I majmun se probudio. Nad njim je sjalo hiljade sjajnih zvezdica.
-Jedna od njih je moja Dzej-Lo-pomisli on rastuzenim unutrasnjim glasom. Dzej-Lo bese umrla od HIV-a koji je dobila od zelenih majmuna.
Gledase on tako zvezde koje su ocrtavale lik umrle drage prisecajuci se njenih blagih babunskih crta lica.Te oci, te usne, te shake, ta stopala...sve nase zajednicke vasi- nekad ona meni , nekad ja njoj... prenesem.
Razmisljao je on dok je u pozadini,sa obliznje farme odzvanjala pesma: POSTALA JE KRALJICA TROTOARA...

I tada je shvatio ocigledno: "Zasto sam pobogu dolazio pesaka iz Beca kad je Dzej umrla????" i izvadi pishtolj iz haltera, te raznese sebi mozak.
Dok je jos padao ka zemlji, dok mu je jos dusa u telu bila, onih nekoliko sekundi koje je bio svestan pre smrti, iako je sebi pucao u glavu, video je na nekoliko koraka od sebe neshto sjajno, svetlucaovo. tada sa uzasom shvati da se nije moralo ovako tragicno zavrsiti. mogao bi sve da ispravi. bio bi srecan kao pre, chak i srecniji. samo da je pre ovog kobnog poteza video ono shto je trazio od kada je izgubio Dzej-Lo...
ono shto bi nju vratilo...Carobne cpelice.

Majmunce je lezalo u lokvi krvi praznog pogleda uprtog u cipelice...

Kako mu je dusa izlazila iz tela , naidje Melinda Gordon.
-Sta mi se dogorilo?- upita je Dzo.
-You are dead-Odgovori mu ona
-A ko si ti, i kako to da me samo ti vidis a oni farmeri ne?
-I`m a ghost whisperer. I`m here to help, please beleve me!
-Ne verujem ti , ja nisam mrtav! Poslednje cega se secam je gledanje zvezda, a onda neki prijatan osecaj, kao da lebdim, verovatno sam pijan bio...
-You stuuupid monkeeey! You`re dead! D-E-A-D. fACE IT! Ha! Ha Ha! Deaaaaaad ded ded ded ded!
I majmun,osetivsi iskrenost u tonalitetu Melindinog gvora,shvati da je mrtav i zaplaka.
How can I help you? You have to let me help you or I`ll lose my job.
-Ajde kad si mi ti zapala.. sta cu. Treba da mi pronadjes duha moje drage, Dzej-Lo. Ona nikada ne bi otisla u svetlost bez mene. Nadji mi je, naaadji, naAaaaadjiiii... -govorashe on kada ga vetar otpuha u nepoznatom pravcu.

tada se melinda baci na posao. Sede na carobnu metlu i rece:
-DZZEEEEJJJJJJ-LOOOOOOOO!!!!!!!!! OOOOOOOOOOOOOO DZEEEEJJJJ-LOOOOOOOOOO...
i dzej-lo se stvori...

i kad se sretose,Dzej-Lo ode u svetlost sa majmuncetom Dzoom.
Na poljani ostade samo jednouvi narator sa zelenim cipelicama.

the end

Stefanov stan se nalazio nedaleko od Kumodraskog groblja. Najozlogošenijeg groblja koje je Beograd ikada imao.
U nedelju je na Voždovačkim izborima izgubila stranka Stefanovif roditelja. Od toga dana svaki put kada prodje pored groblja ima neobjašnjivu želju da ode do istog.
Sada je taj zov postao toliko jak da nije mogao čekati jutro. Obukao je crnu jaknu svoju i duks sa kapuljačom i uzeo je fenjer. Zašto li je on uzeo fenjer kada je čitav put do groblja i groblje samo osvetljeno jakim uličnim svetlima, to nikada necemo saznati.
Izašao je na jaku hladnu kišu.
Došao je do groblja. Svetlo u fenjeru se ugasilo. Sve jedno. Tu su bila ulična svetla.
Lelujao je izmedju nadgrobnih ploča. Vodila ga je jaka intuicija, ni sam neznajući kuda ide. Dok je išao tako, čitao je - "Zorica Mrkadzić, Milorad Svaić, Isidora Isidorić, Srboljub Madžgalj" zatim zaključi "Dodjavola, nisam zaključa vrata od stana."
Lutajući tako grobljem satima na hladnoj kiši, mislio je da mu se možda samo učinilo. Ali takav osećaj, takva potreba da bude na tom mestu u to vreme je bila tako jaka. nikada ranije nije to doživeo. Konačno odluči da krene kući kad odjednom vide njega:
- Dobar dan Stefane.
- Noć je...
- Dobro veče Stefane.
- NEMOGUĆE ! ! !
nebo preseče munja praćena zaglušujućom grmljavinom...

To bese novi Plavi mocni rendze ali Stefan posto bese nije pratio naucnu fantastiiku, ne znade kako se zove taj covek.
-Dobro vece poglavaru. Sta hocete od mene? I zasto vam sija glava?
-Ti si Stefane The chosen one, The one whose name shall not be spoken, The one of them...
-Gospodine predjite na stvar, pada kisha...
-Oh da, ja se uzbudih..Krasan ste mladic vi Stefanchicu...
-Gospodine, kisha... gospodine, vasa ru... vasa ruka !
-Da, naime..ti si decace, krasan, he he.. Ti si odabran za svetu misiju Palih andjela.To je tajna organizacija koja nema nikakve veze s djavolom, samo nam se ime dopalo ali to je duga prica.Mislim da bese to jednog praskozorja kada sam....
-Gospodine kisha... Aman ta ruka covece!
-Da da... ti i tvoji drugari cete morati da spasete svet od zlog carobnjaka Merlina!
-Ali zar Merlin nije bio dobar?
-O Boze, dete, ti bas nisi u prici. To je druga prica. Ti se boris protiv zlog Merlina, koji je dosao na ovaj svet juce. On jos uvek ne zna ko je, ali kad navrsi 3. mesec, docice mu u posetu baba koja ce ga popljuvati i u njemu izazvati Merlinovski gnev, pri cemu ce se Merlin izroditi iz bebine bljuvotine.

ali pre no nastavimo nasu pricu sa Stefanom i covekom koji nije djavoljev poslanik, ne... nije... (o da, jeste BWHAHAHAHAHAH) moramo otici do druge osobe koja ce i te kako imati vaznu ulogu u Stefanovom zivotu i u spasavanju sveta i univerzuma...

Maja je tog dana bila u svojoj kolibi na planini koju je projektovao njen muz arhitekta, gitarista, dobar covek. otac svoga sina, sin svoga oca. Fjodor Mihajlovich Tolstoj.
sada je bila u biblioteci i u velikoj udobnoj fotelji je sedela i citala knjigu dok je do nje dopirao prijatan zvuk gitare koju je svirao Fjodor sedeci pored kamina i zamisljeno gledajuci kroz prozor. Napolju pada sneg i predeo oko njih je kao iz bajke. nebo je ruzicasto i iako je noc kao da je cela planina osvetljena... predivan prizor...
ali crni gavran koji stajase na grani golog drveta pored kolibe prijatne, svojim graktanjem kao da upozoravashe na predostojecu nesrecu... u tom trenutnu ni Maja ni Fjodor ne obracase paznju na zlosutnu pticu.
sada su jednostavno uzivali u ovom trenutku koji im izgledase kao dar od Bogova. Rizikovavsi da upropasti ovu idilu maja progovori:
- Fjodore?
- Da ljubavi...
- Nesto si mi odsutan i vazda neprisutan?
- Ah... oprosti lijo moja prelukava... crne me misli nocas more...
- Jel to zbog zlosutnog graktanja onog crnog gavrana kojeg ne primecujemo?
- Ne, ne... Njega ne primecujem.
- Naravno da ne. nije li mozda ovo zbog toga sto sam te uhvatila u strastvenom zagrljaju na krevetu sa mojim bratom?
- OVAJ... ne... nije zbog toga... i koliko puta treba da ti kazem da sam se slucajno sapleo a on je vec lezao.
- Bio si go.
- Aaa bree... ovaj... pa ko da ne znas... da sam se upravo bio okupao i nisam znao da je on tu.
- I on je bio go.
- Nisam zbog toga zamisljen.
- Koji je razlog ljubavi? - zabrinuto ce ona.
- Ne umem da objasnim shecerlemo moja... uplasen sam zato sto je sve savrseno. uvek kada sam se ovako osecao u zivotu bivao sam doveden u neverovatnu opasnost ne dugo zatim...
- Ne budi smesan bundevice... Nista se nece desiti...

U trenutku njihovog razgovora, na nebu zasja zvezda sjajna. Eh da su samo znali da to ne bese zvezda...ne bi se divili njenom sjaju vec bi se sklonili sa prozora i Fjodor bi preziveo.Ali ne bese tako...
-Duso, vidi zvezda padalica!-rece Maja.
-Pozelecu da si vecno u mom zagrljaju pahuljice moja...-rece on svojoj dragoj i pogleda u zvezdu.
Nebo zasja.Zvezda puche.Fjodora zaslepi svetlost.Maja vrisnu a muz joj pade kroz prozor kolibe u duboku provaliju i osta mrtav na mestu.
Ne bese zvezda to vec nepoznati leteci objekat.

NLO se zatetura na jednu pa na drugu stranu, i zatim odlete u nepoznatom pravcu. Maja gledavsi sve to jos nemocna da izusti ijednu rec, pomisli u sebi: Osveticu te dragi! Ne bilo to moje poslednje delo! A nece biti poslednje! Zavrsicu i jednu knjigu nakon toga!...
Kroz glavu joj prolazise sva secanja onih divnih trenutaka sa svojim muzem: kada su se upoznali i on je sprecio da skoci sa mosta, veridba, noc kada se udavala..niko nije znao zasto je plakala...da li radi tamjana, ili starih uspomena?
Brisem poslednju suzu i krecem na put!-pomisli ona.
Obrisa poslednju suzu i krenu na put.

sledeceg jutra, Stefan prvo sto je uradio jeste pustio je svojoj drugarici Maji SMS.
"Majo, nikada nećeš pogoditi šta mi se desilo. Sreo sam poglavara pravoslavne crkve na groblju" sa uzbudjenjem je čekao njen odgovor. Mogao je već da oseti Majinu zavist zato što se njemu uvek dogadjaju zanimljive stvari. Već je video kako ga ona ispituje, tera ga da mu kaže sve, a on se kao ne da. A onda je stigla poruka od nje:
"Mog muža je sinoć ubio NLO".
"Dodjavola" pomislio je Stefan "uvek ona mora da pobedi"...
da bi utolio svoju tugu stefan se skide go te stade svirati vijolinu razgolićenih guzova dok su jeza i uzbudjenje prolazili njegovim telom.
"Pobediću te Majo... Pobediću te u kaladontu..."
nakon ovih izrečenih reči odjednom se iz svetlo-plave svetlosti stvori Maja.
- AAAAAAAAAA - začu se ženski vrisak... ali Maja nije bila ta koja je vrištila. - AAAAAAAAAAA
- HAHAHAHAHAHAAHA... - nasmeja se Maja.
- Šta??? - upita on onako gologuz.
- AHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHA...
- Hladno je Majo, inaće je veći... - reče on iznervirano te uze ogrtač svoj. - uostalom KAKO SI SE STVORILA OVDE?
- Ni sama nisam sigurna, ali od jutros imam ovu... SPOSOBNOST ili moć ili šta li je, da se prebacujem sa jednog mesta na drugo.
- Ali kako???
- Ne znam... Jutros sam pomislila na Rim i sledeće što znam - PUFF - eto me u Moskvi...
- Ali Rim je...
- Dobro nisam rekla da je SAVRŠENA moć. uostalom ti ni to ne možeš.
"Bestraga mu glava... sada je nikada neću pobediti u kaladontu... Moram da smislim nešto..."
- Za tvoju informaciju ja imam savršenu moč... aha aha...
- A koja je ta MOČ...
- Da li stvarno misliš da sam toliko glup?
- Da.
- To je bilo retoričko pitanje radikalko.
- Ali to jeste istina. Ti jesi glup.
- Zaveži.
i Maja uze i zaveza konopce, te odploviše zajedno u suton na jedrenjaku ljubavi.

Otkud oni na jedrenjaku ljubavi zapitacete se vi. Njih dvoje bejahu strasni ljubavnici i zivljase u harmoniji ponekad izmesanom sa bolesnim porivima ali to vesto skrivase. I tako zivehu u svojoj romansi dok jednog dana Maja ne resi da stavi Stefanovu ljubav na probu.
Stajase ona na palubi Titanika, misleci u sebi : "Bogovi ce mi pokazati je li on moja srodna dusa ili neko drugi."
Pope se na ogradu broda, rasiri ruke a vetar hujase posmrtni mars koji je Fjodor svirao na svojoj gitari.Maja se okrenu misleci da je ovo znak, saplete se i poce padati u Tihi okean.
Fjodor izglanca svoju gitaru, spakova je, i odmah pojuri da skoci za Majom. Skoci i spase je.
Posle ovog dana jasno je sta se dalje zbilo.
Fjodor je pokusao da izvrsi atentat na Stefana, sto mu je delimicno poslo za rukom, i Stefan bese u komi 3 leta. Za to vreme ovaj ozeni Maju. A posto je Stefan bio blag covek, bezgresan i milostiv on oprosti Fjodoru.
Sada vam je jasno zasto je Maja nakon smrti muza otisla pravo Stefanu : Prvo-poce sumnjati u Stefanovu blagost, bezgresnost i milostivos,i sada joj on bese glavni osumnjiceni za ovo ubistvo pod culnim okolnostima. I drugo- bese jako napaljena.
Plovise oni sad barkom dok vali ih zapljuskivase nemirni...Najednom Stefana udari grom ali on sada bese imun na komu i dobi moc!

kada ga udarise grom, Stefan zapeva iz sveg glasa:
-I've got the power... It's just the phase I'm going thru, I'm always looking for something new, but don't go running away... I'm not in love...
Te ga maja tu pogleda sa suzama u ocima i pomisli "on nije zaljubljen???"
-AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA... vrisnu u svom ochaju tom... i oslepe...
Sada lutase zemljom k'o prorok Helade, jake Grcke zemlje.
Ali jednoga dana joj dodje jedna devojka da joj baka Maja kaze sudbinu sad zlu sad dobru...
- DeeeEeEeeEEttteeeEeeEEEeEEee... - jedva izusti krezuba Maja.
- Ja nisam dete... Vise nemam himen... Ja sam spavala sa muskom osobom...
- KUURVOOOOOOO... - iznervirano ce ova prijatna baka.
i kurva se probudila.
- Kakva je ovo filmska magija?
- Kurvo... ne budi glupa... to je dim masina...
i kurva je izasla iz shatora i otishla na sabor.
i u shator ulete nova osoba. isprva, maja mislishe da to bese ogromna metla. ali ne... to bese devojka...
- Jovana Miljkovic - reče Jovana istog trenutka kad uđe u šator.
- Molim? Šta? Gde? - uplašeno će Maja upravo prekinuta iz dremke preprijatne.
- rekoh - JOVANA MILJKOVIĆ.
- Šta JOVANA MILJKOVIĆ?
- Pa... ja sam... JOVANA MILJKOVIĆ.
- a ko te pa pitao za ime?
- Pa niko, ali ja kao prorok amater, sam predvidela da ćeš me to pitati pa sam odmah rekla.
- Vidiš zato si TI amater a ja PRO. Ja to uopste nisam htela da te pitam jer ja kao prorok već znam tvoje ime.
- Da... Ima smisla...
- Nego...
- Vidite ja nisam o tome razmišljala.
- Naravno da nisi. Ne možeš da ideš okolo i izgovaraš svoje ime i prezime bez razloga.
- Izvinite.
- Čudno je to...
Jovana samo posramljeno spusti glavu na grudi prevelike.
- A sada reci zašto si došla.
i Jovana joj sve lepo ispriša. Dok joj je pričala Maja je kolutala belim očima ne znajući ni sama u šta niti gde gleda. Ono što joj je Jovana pričala bilo je neverovatno. Nije mogla da veruje svojim očima (zato što je bila slepa, jelte).
- I onda ja njoj kažem - ALO BRE NAKAZO, POGLEDAJ SE NA ŠTA LIČIŠ. A ona će samo da mi kaže - MOLIM TE, PUSTI ME. ZAR NE VIDIŠ DA SAM U INVALIDSKIM KOLICIMA. ŠTA SAM JA TEBI URADILA. PA JA TE POBOGU I NE POZNAJEM. i tu ja skoz ono TOTALNO se kao iznerviram i oborim je ja tu sa kolica a ona ce meni kao nešto plače a ja joj kažem ŠTA BRE PLAČEŠ i ja je tu šutnem a ona tu sve nešto kao nemoj, nemoj, i šatro-gistro ja prebijem invalida...

Ove naizgled proste reci probudise u Maji davno zaboravljene sentimente. Eee...u moje vreme su NAS bili invalidi a ne mi njih. Kakva su ovo sad naopaka vremena, ne zna se ni ko pije ni ko placa. A Maja je uvek pila...
Taj davno zaboravljeni sentiment bese propulsirao u levoj hemisferi kore malog mozga i dotaknu drugi nerv koji takodje propulsira, i posto se mozak bese zagrejao povisena temperatura, povuce sa sobom mlaz krvi koji povuce polugu tacno na onom delu za vid i Maja progleda.
Cudo?Ne. Jovana!
Maja ne znase kako da joj zahvali te dade Jovani moc. A za sebe zadrza eliksir mladosti koji ce u daljem tekstu i popiti.
-Koju moc zelis dete moje?
Da letim da letim da letim!!!
I polete Jovana. Sa grede. Pravo dole.(zasnovano na istinitom dogadjaju)
-Ha ha ha- volim da se salim sa novajlijama-rece Maja-a sada ozbiljno, evo ti moc: TI TI KA KA MUNEM MALO KAKTUS BROSH PETARD A!
-i Jovana letese i letese prostorijom gde Maja cuvase najvece mudrosti ovoga sveta.
Maja u medjuvremenu popi eliksir mladosti.Nikada necemo saznati zasto je tek sada, 103 godine kasnije popila, ali budimo srecni sto je pamcenje sluzilo i za toliko da se seti da ga uopste ima.Popi ga i pretvori se u prelepu i prezgodnu lepoticu smaragdnih ociju i duge kose koju nikada nije skracivala i nikada nije zalila sto je skratila.
Ona i Jovana krenuse u Kanzas.

a na putu do kanzasa maja dobi menstruaciju te pustishe reku krvi da poteche i reche:
- Teci reko krvi moje menstrualne... oplodi ovu zemlju nepolodnu... neka bude zamlja jalova - NO MORE...
te taj menzis oplodi zemljju iz koje izrastoshe male malecne materice, sada svima na dohvat ruke.
nakon sto maja stavi kantu mesto uloska oni krenuse.
negde pred Kanzas, nekih 200 milja ranije stvori se Stefan pred njima:
- PUFFF
- Jovana, jesi li ti to sad prdnula?
- Izvini najela sam se nekog pasulja, ubise me gasovi i gorusica...
- KAA-BUUUM - Stvori se Stefan i reche - HAAA... STVORIO SAM SE... hej... ovo nije Duvanishte...
- Ne Stefane, nije... - mudro ce Maja.
- MAJOOOO, OMG WTF JBT LOL NE MOGU DA VERUJEM DA SI TIIIIIII. - i on joj lupi shamar te ona pade na pod i poce da jeca. Pitate se koja Jeca. Pa Jeca komshinica.
- Nego Stefane - poce jovana dok lebdishe - koj se zeni a koj se pa udava?
- Jovana ovo nije Zone Zamfirova.
- Znam, ali je bas dobar film...
- Ne bash - rekoshe Maja i Jeca koja se stvori iz Majinih suza.
i tako ono ruku pod mishku nastavishe put Kanzasa. Da li je razlog njihovog putovanja zapravo u Kanzasu? ili je taj razlog na nekom drugom mestu? i zapravo - KOJI JE NJIHOV RAZLOG?

Da..razlog je bio na nekom drugom mestu...duboko uklesan u kamen mudrosti i niko ga nije znao.

Idjase oni tako kroz Kanzas ali posto Maja patise od bolova stomacnih resise da je ostave tu na ulici i sami nastave svojim putem.Grizla ih je savest iz prva, jedno 3 minuta, mozda i 4... ali sve bese zaboravljeno kad naidjose na kucicu od cokolade. Jovana skoci gore, a Stefan dole i pocese jesti kucicu ne primetivsi ogromnu ruznu babu koja je stajala na merdevinama i popravljala krov od pudinga koji je prokisnjavao...

Kada ih baba vide htede da izadje pred njih... Ali odluci da ostane u zasedi i gleda kako ce se FABULA razvijati bez DIJALOGA... I tako je ona gledala dok je nebom letela cavka. I ne... Nije bila to čavka... Vec good old Cavka. Cavka je bila prva komšinica veštice Mrmote. Cavka je bila dobra i stara i imala je problema sa probavom. "PLJUS" sapljusnu sakrivenu Mrmotu proliv s nebesa. Htede da kaže nešto veštica, ali se seti da ne sme izgovoriti ništa jer se samo fabula razvija bez dijaloga. I tako je sedela sakrivena iza ogromne napolitanke i smrdela prekrivena govnima.

A Stefan je i dalje jeo. Kućicu, ne govna. Kućica je bila od cokolade iako je sve oko njih ostalo smrdelo.
-Bar nam je kućica od čokolade-započe Jovana dijalog.
-Da-odgovori joj Stefan
-Misliš li da nam je potreban ovaj dijalog dok jedemo?
-Ne, fabula je oduvek bila ono što se ceni.
U sustini, baba se oprala, i otisla po Stefana da ga pojede.Ali! ali...odjednom vidite roze dugu? Ne! To se Maja teleportovala iz srednje skole, kada je čula prijateljev poziv u pomoć.
GO GO POWER RENDZERS! WIUUUUU I Maja pade na čokoladno tle.
-Ja imam moooć - započe ona dijalog sa vešticom.
-Ja smrdiiiiiiiiim- burno će veštica.
-Maja : Napad podsmehoooom!
Veštica se posrami, porumene i propade u zemlju od sramote, a Maja je zakopa.
Bila bi čiča miča gotova priča da Stefan i Jovana nisu još uvek jeli onu kuću.
Naime, sa druge strane kuće krili su se Ivica i Marica,izgladneli da ih baba ne bi pojela. Ali sad kad babe ne beše, mogli su da čalabrcnu malo mesa: Stefana i Jovanu...
Da li ce marica pojesti Stefanovu nogu?
Da li ce Jovana sići sa krova?
Šta je Maja uradila sa originalnim roze rendzerom?
Da li je čaša polu-prazna ili polu-puna?
...Saznaje u sledecoj specijalnoj emisiji samo na FOX life-u. Fox. Fox life. Identify yourself.

Ali odjednom se Stefanu u ruci stvori boca crnog napitka:
- Šta je ovo?
Praznici ustižu, praznici ustižu... LJUBAV ZA SVE NAS. Najlepši san od radosti sreći - za sve naaaas. (Stefan i Jovana pokazuju na veliki crveni kamion i nemo kažu WOOOOW) Uživajte u čarolijiiiii.
odjednom se svi smeju i kite veliku božićnu jelku.
Coca-cola vam želi srećne praznike.
ali tu Stefan baci koka-kolu veštici na glavu i reče:
- Begaj be tamo be majmUne nijedAn... Ti će mi prodaješ be tuj neki soka, pored ovO mojE jagodInsko pivO.
- Stefane šta ti je? - zabrinuto će Maja.
- Štoj be pa ti 'oćes? - dobaci joj Jovana.
- Hmm... Ali u njenom izgovoru nema promene. Stefane reci mi šta ti je porfavor.
- More sad će te se natepam. Će izedeš sad golem ćutek. - i krenu ka njoj kramajući.
- Dios mio, mora da ih kuća čini seljacima.
- Sg će vidiš kad te uvatim.
- No, no... Adjuda me... Largate ombre... Largate. Deha me en pas. Deha me... Deha me en pas, en mačka, en gugutka. Džast deha me maldito. Aj, dios mio, pero komo jo ablo espanjol this good.
a onda se Stefan opasulji i reče.
- Pa meni se jede pasulj.
i tu veštica dodade:
- Pa dodji kod babu da večeramo zajedno.

Otkud tu veštica koju je Maja zakopala pitaćete se vi. Epa to je Christmas miracul..samo za Novu godinu.. Deda mraz je svima koji su bili dobri ove godine dao drugu šansu, a baba se slučajno zadesila medju njima. Nisu ni patuljci savršeni...
Dok su se Maja i Stefan svadjali oko piva, naidje Rodrigo i povika:
- PIVO ES MI MADRE!
Rodrigo uze flašu jagodinskog piva i zapeva: Cant touch this ta na na nam,CANT TOUCH THIS ta na na nam!
Stefan,obliven suzama zbog piva i pasulja koji mu se jede pade sa kuće i povredi nogu. Hvala Bogu pa tu beše deda Mraz da ga isceli ali deda pogleda spisak i reče:
-E moj Stefane...EEEEE MOJ STEFANE. Ti se sad nadaš NOVOGODIŠNJEM ČUDU ALI MALO MORGEN SINKO. Misliš da se ne sećam Božića 2003 kada si prvi put progovorio i rekao : ma jebes Njovu godinju Bojić je zakon ble!
Ali deda Mraz kao i svaki dobri deda, posla Stefana na tajni zadatak u zamenu za opravak noge.
-Ajmo na put-rece Jovana
I happy three friends krenuše na put.
I nikada više nismo saznali šta je Maja uradila sa originalnim roze rendžerom...

turu ru - turururu ru - turu ru - turururu ru (tema iz Happy three friends)
Ono sto je stefana mucilo bio je taj gnoj u desnoj nozdrvi, siroj masi poznat kao slina. Zasto je ona curila tako bahato? Zasto se nije povinovala Stefanovoj zelji i zavrsila u grlu? Gde joj je kraj zeleni? Zasto muci Stefana?
Odgovor na ovo i mnoga druga pitanja imala je Seherezada.
- Majo (smrc), Jovana moramo da na-(smrc)-djemo Seherezadu.
- Mislis Zaher Tortu?
- Ne nego Seherezadu (smrc).
- A ko je Seherezada Smrc? - upita Maja.
- Pobogu Majo (smrc). To nije njeno last name. (smrc) to je onomatopeja mog smrkanja (smrc).
- Smrkanja smrc???
- Zaboravi.
- Zaboravi SMRC??? Stefane jesu li te kao malog cesto tukli u glavu?
- To je bila nezgoda. Mama nije htela da me udari tiganjem. Ni stolicom. Ni tanjirom. Ni kvarcnom peci. Ni zapaljenim deblom panciceve omorike.
- Wow vi ste imali pancicevu omoriku? Pa to je stvarno retka biljka. Kako ste je nabavili? - upita Jovana dok joj oci caklise u svom tom uzbudjenju.
- Pa to je zapravo duga i zanimljiva prica. Sve je pocelo jednog dana kad je moj deda 69-e godine odsekao komsiji ruku i stavio...
- Pobogu u kom pravcu sad ide ovaj razgovor. Idemo da trazimo Seherezadu Smrc. - Rece Maja, ali Stefan i Jovana je samo pogledase te nastavise svoj razgovor.
Videvsi da od hipoglifa i metle nema nikakve vajde, preuze inicijativu u svoje ruke, te krenu ka najblizoj telefonskoj govornici da vidi nema li mozda u imeniku Seherezade Smrc. Dok je polako koracala ka govornici u pozadini je cula Stefana "...I onda je komsijin brat uzeo penis od..."
"Hmm... Brat... Penis... Sta je to?" pomisli Maja, te se s tugom u ocima i setom u dusi seti loseg odnosa nje i njenog brata... i ocigledno njegovim penisom...
Kada je usla u govornicu pre nego je otvorila imenik telefon je zazvonio.
(RRRRRIIIIIIIINNNGGG)
Maja pogleda slusalicu.
(RRRIIIIINNNGGGGGG)
Osvrnu se levo-desno da vidi nema li nekog ko mozda ocekuje neki poziv.
(RRRRRIIIIIIIINNNGGG)
Uplaseno pogleda Stefana i Jovanu.
(RRRRRIIIIIIIINNNGGG)
Da nije ovo mozda jos jedan trik Viktora Batlera.
(RRRRRIIIIIIIINNNGGG)
Sta da radi???
(RRRRRIIIIIIIINNNGGG)
(RRRRRIIIIIIIINNNGGG)
(RRRRRIIIIIIIINNNGGG)
a be - RING
Maja se javi.
- Hal...
ali pre nego rece O pretvori se u gomilu brojki i udje u telefon.
Stvori se na nekoj stolici i izvukose joj ogromnu igli iz glave.
- You are back.
- A?
- Welcome home, Majanus... Sorry... I didn't spel your name right - Welcome home, Maj-Anus.

Maju je ovo zaista frustriralo.Kao da ne bese dovoljno sto se njeno ime rimuje sa jaja vec ga sad i preradjuju i doradjuju.Sa cime se rimuje pa Anus?? Uze kalasnjikov i ubi skota.
Dok je setala ulicom krvavih cizmi i oborene glave naidje crni mercedes i pokupi je kao Dzuliju Roberts.(Kako romanticno.) Bese padala kisa, a Maju uplasi krupni crni covek za volanom, te zelese da iskoci iz automobila. Samo sto uhvati rucnu umesto rucke (nikada nije polagala voznju) crnac joj se obrati: Stani Majanuse, nemoj da izlazis napolje.
-zAstO?
-Nisi vise slepa prorocica, zar ne vidis da kisa napolje pada.
Maja: (CENZURISANO)

No tada Stefan i Jovana primetiše,
da buka se Majina ne čuje više.
Oni tada pokušaše još tiše,
ali sada se Maji samo crno piše.

- Pre zalaska sunca mi cemo je naći.
- Ali ona je sad sama. Hoće li se snaći?
- Daj Jovana, suzdrži se, ne plači.
- Ali Viktor Batler od nje je sada jači.
- Jači - ne jači, tu su marijači.
- Hajde sad OLE, nek dodju i trubači.

Veseljem ce probati da oteraju brigu,
ili veseljem ili možda cigu-ligu-ligu.

Trubači cigani i marijači sad sviraju,
dok se Jovana i Stefan u grehu diraju.
Zavarani ne budite, oni ne piruju,
oni Maju svoju, hoce da dovedu. (?!?)

- Dokle ovako, gadiš mi se više?
- Ni reči Jovana, i dalje mi od piše...
- Uzalud je ovo, nje i dalje nema.
- Da li Viktor kriv je, to je dilema.
- Ali ko bi drugi, našu Maju lepu?
- Sumnjam na jednu, proročicu slepu.
- Ali opet čik, čik, čik pogodi.
- Šta Maji prija, šta joj godi.
- Čik, čik, čik pogodi.
- Šta joj prija, i srcu godi.

Dok su vrebe gubili na dijalog predugački,
Njima se prikradalo mnoštvo crnih mački.
Na njima behu repovi podugački.
Prilazili im s ledđa, podmuklo, đački.

"Mjau mjau maju" mudro će jedna.
"Ali mjau mjaaaaau mjau" ona će vredna.
- Ne mjaučite tu već skinite kostime. Ovaj naš fetiš već dugo me brine.
Od sada kostim mačke bacićemo slavno, i gledati na ovo ko da bejaše davno.
Pohitimo u pomoć družini slepca, sestru mi zarobiše i bole me nepca.
Ja Luka Injac spasiću Maju, i udaću sestru za nekog dobrog baju.

- Ko je to tamo? Pokaži se svetlu!
- To sam ja Luka, na zemlji, tlu.
- Luka druže pomozi nam sada.
- Ti si nam Luka poslednja nada.
- Zbog sestre svoje dođoh, znam ukrao je ko.
- Hoćeš li nam reći ko usudio se to.
- Niko drugi do Jovane nam sestre naše.
- Da li je moguće? Zar onu što prodaše?
- Tu sestru našu, što roditelji prodali. Ali oni ne znadu šta su još tu dodali.
Trgovac zli prevari nam sestru, ispričaše joj laži o nama i vetru.
- Ne gubimo vreme već krenimo odmah.
- U pravu si Jovana, ajmo...

u svet, Maju spasavajmo,
pronadjoše Jovanu, sestru neduhovitu,
kako prži jaja, i pomalo hirovitu.
-Ti pržiš jaja, a gde je sada Maja?
Na to Jovani dah zastaja.
-Kada sestru oteh, pod zlom čini ja beh
družbenicu vašu vama ja oduzeh,
al krv ne beše voda,ona tajnu meni oda
kako majka mene ne proda,
no to sanak beše, pa me mučit stala
misao- da nisam samo ja na glavu pala
i umislila sve? ou ne, ou ne...
Tada pustih ja sestru, da ide k vama
al beše kasno da joj rečem da ne ide sama.
Sada nesta ona, ne videh gde ode od slona
koga čuvam u cirkusu našem.

Na te reči klete Stefan i Jovana odlete
preko slona, da traže Maju. Gde li može biti ona...?
-Jovana,šta ako su je odveli cigani čergari?
-A možda je ukradoše strašni haremski čuvari?
Stefan je tešiše:
-Ne brini Jole, ako se kuća na nju možd sruši,
pamtićemo je ko prijatelja, čuvati u duši!
Jole se osmehnu sad joj beše lakše,
njih dvoje od sreće pesmu zapojaše.
-O mi se smejemo, srama nas bilo...
-Jovaaaanaaaaa,mislim da mi je otpalo leevo kriloo!
I Stefan pade, ko Ikar glupi, glava mu o tle jako lupi.
Jovana doleprša do svoga druga,
-O gle, izašla je duga.
-Khm, Ja ovde mrem, a ti gledaš duge,
i skloni slomljenog me sa ove pruge,
zar hoćeš i da me udari voz?
-Oh Stefane, blesav si skroz.
To nije pruga, to su tvoje kosti.
-O fakat sam pritup, drugarice, oprosti...
-Ništa zato, znala sam to ja,
a sada puzi za mnom, idemo do Lea.
Leo mu isceli rane i bol presta duga,
više mu kosti ne ličiše na pruga.
Pomilovaše Leovu mačku Cicu
i krenuše u svet tražiti drugaricu.

Vino pije Kukurekovicu Stefan
sa staricom Ljubinkom majkom,
a kad su se napojili vina,
majka Stefanu stade besjediti:
,,O moj sinko, Kukurekovicu Stefan,
ostavi se, sinko, četovanja,
jer zlo dobra donijeti neće,
a staroj se dosadilo majci
sve perući krvave haljine;
već ti uzmi ralo i volove,
pak ti ori brda i doline,
te sij, sinko, šenicu bjelicu,
te ti hrani i mene i sebe".
To je Stefan poslušao majku:
on uzima ralo i volove,
al' ne ore brda i doline,
već on ore careve drumove.
Otud idu Turci janjičari,
oni nose tri tovara blaga,
pa govore Kukurekovicu Stefan:
„More Stefane, ne ori drumova!"
„More Turci, ne gaz'te oranja!"
„More Stefane, ne ori drumova!"
„More Turci, ne gaz'te oranja!"
A kada se Stefanu dosadilo,
diže Stefan ralo i volove,
te on pobi Turke janjičare,
pak uzima tri tovara blaga,
odnese ih svojoj staroj majci:
„To sam tebe danas izorao".

Na to će majka:
-Stefane,sine, užina!
Stefanu se na to nasmeja družina
jer on tad beše u zagrljaju deve lepe
pa od srama i stida on oslepe.
Slepi pesnik on posta,
rime je pisao dok jednom ne reče-dosta!
i krenu da baci se sa mosta.
Nek ova mi pesma svrši tu se,
presahnu žica uma svekoliokog
i gusla moja u plač obrnu se.

Na to mu Jovana opali šamarčinu
-Zašto to urade, zašto napravi me na magarčinu?
-Još si u bunilu od one kome što te ustrelji arhitekta.
Hvala Bogu pa živ si, hte te vrbovati sekta
dok u komi ti bejaše.
Na to se Majin arhitekta u pozadini zlo nasmejaše.

Kod kuće svoje mislila je Maja:
-Tri leta prodje a ja sam sama,
neće on iz kome doći više k nama,
tri leta prodje, nisam više dama.
I odluči ona tog zlokobnog dana
da pullne plag i ubije dragana.
Što Maja ne znaše je da se ovaj probudi,
a što Stefan ne znaše je arhitektin plan hudi.
E ljudi...e ljudi....
Zlokobni arhitekt kriše od nje to
da se ovaj bolesnik probudio.
Odvede je u Vegas i venča je tu,
pitate se kako brzo?imade dobru platu.

Ubogi Stefan kraj terase prolaziše,
Maja tada buket u ruke mu baciše.
-Pa ti si živ? Like o my God?
I, grom se odalami kroz nebeski svod.
Reče gavran-Nikad više.

Sede on setno na oborenu banderu,
dodje Jovana i ponudi mu bajaderu.
-Uzmi dragi Stefane, stvarno je slatka,
kao tvoja brada, meka i glatka.
Kakav li to Jovana plan satka?
I zašto joj je kosa ovako kratka?

To se Jovana za Stefana uredila. Videvši da je Maja propustila svoju priliku kod Stefana, ona odluči da Stefanu sve prizna. Da mu kaže koliko ga voli, i da ga je oduvek volela.
- Kuc, kuc... - reče Jovana šaljivo.
- Ko je? - odgovori Stefan ne zainteresovano, dok je ležao u bolničkom krevetu i gledao kroz prozor zamišljeno.
- Nije djavo nego jaaa?
- Šta vam treba?
- Tvoje srce.
- Koje boje?
- Paaa srce je crvene boje. Znaš, meni treba tvoja ljubav.
- Aha... Kako god... - reče Stefan i dalje je neslušajući.
Ovim postupkom on razljuti Jovanu i izazvaše veliki gnev njen. Te reši da ga svojim moćima natera da se zaljubi u nju. Ali pre toga ipak reši da mu prvo pročita misli.
Kada je ušla u njegov um ona shvati da on nikada neće voleti nju... kao sto voli... Čekaj malo... On ne voli Maju... On voli... AHHHH!!!! u njegovim mislima ona je čula samo:
"Ah Majina mamo..."

I Jovana imade viziju:
Na proplanku pevuši on dok mu spavaćića se vijori na vetru. I sve nešto gledi... Šta li gledi?
Nedaleko od njega, na kamenu sedi teta Sladja. Lepša no ikad, ona češlja svoju ofarbanu kosu, a Stefanu pade bala na malog mrava koji je u medjuvremenu već preneo veliki deo zimnice u svoje skrovište. Pošto mrava ubi Stefanova bala, buba Mara mu preote dom zajedno sa zimnicom, a ono stotinak nejači što ostaše za njim protera iz svog novog doma. Ah ta priroda...
Da je Stefan znao da će zbog te njegove bale zauvek izgubiti Majinu mamu nikada ne bi balnuo...Al avaj...Balnuo je.
Enim(lat.naime), onaj mrav koga je Stefan ubio se zabavljao sa Smrdi-bubom koja je, da bi ga osvetila, skočila na Stefana i usmrdela ga, što oseti Majina mama i on joj se zgadi za vjek i vjekova. Amin.
Stefan se od tada redovno kupaše.
Jovana ima viziju scene u kupatilu...
Nakon što se oporavi od poslednje vizije koja joj itekako godiše Jovana pridje Stefanu...

i reče:
- Otkači (tkači) samnom do ludila, odavno nisam tako ljubila.
Otkači (tkači) samnom do ludila. ODAVNO NISAM TAKO LJUBILA.
ali Stefan reče:
- Hej, hej, dečače, ne ne ne ljubi me, usne su mi namazane, ovaj ruž nije za tebe.
Tu se Jovana iznervira te reče:
- Zašto me u obraz ljubiš, neću da mi budeš drug. Promaši bar milimetar, i poljubac će biti duuuug.
ali Stefan samo misleše na majinu mamu te se okrenu ka prozoru misleći na nju:
- Bar da znaaam kako si, ko li mi te diiiira. ko pod prozor dolazi, da ti zasviiiiira. Jel su dunje procvale? Jel još sevdak opija? da je srcu da te vidi, pa da zaigra...
ali Majina mama koja ču sve ovo, da bi stavila tačku na sve ovo, odjednom se stvori u studiju nekom, okružena kič enterijerom, plave kratke kose i dok su iza nje bili orkestar i igračice ona reče:

- daj ucuti ne hvali se, isti si ko svi
jesi dobar, jesi zgodan, ne i naj bolji
a ja nisam kao druge, da ti verujem
za takvog nebi odkopcla, dugme s kosulje

tebi su mane, naj bolje izdanje
sve sto ti kazem, u dve reci stane
ma pali mali nisi ti moj tip
(ne, ne)
moraces jos da rastes pa da pridjes mi

daj ucuti, ne hvali se dosta mi te je,
takvih meni barem deset dnevno prilaze
a ja nisam kao druge, sve vas odbijam
za takve nebi pokvarila, ruz sa usana

4x
tebi su mane, naj bolje izdanje
sve sto ti kazem, u dve reci stane
ma pali mali nisi ti moj tip
(ne, ne)
moraces jos da rastes pa da pridjes mi


ali Stefan samo reče:
- AL' JE BILO TUGE ONE HLADNE ZIME,
TI ME LJUBIS, DAS - PA NESTANES,
AKO NEMAS KUDA OPET MI SE JAVI,
JA NE MOGU DANA BEZ TEBE.

SJECAS LI SE ONE NOCI
KAD SI MENI REKLA : NE !
TO SU BILE MOJE OCI,
STO SU S' TOBOM PLAKALE.

EVO IDE LJETO, LJUBAVI SE BUDE,
JA TI LUTAM SAM, BEZ TEBE...
KAD BI OVDE BILA,
KAD BI RUKU DALA...
EH, KAMO PUSTE SRECE ZA MENE.
SETALI BI GRADOM, ULICAMA DUGIM...
DOK NAM VINO DUSU OPIJA,
NEK NAS LJUDI VIDE,
ZAGRLJENE, SRECNE,
KAKO LJUBAV BITKU DOBIJA...

Na to se spusti zavesa, i izidjoše Stefan i Maja ispred nje:
-Beograde, dobro jutro!

ali publika reče: PA MRAK JE, BWAHAAHHAAHHAHAHA...
i nadjoše se u tami. tami prevellikoj... ni upaljenu sveću pred sobom videste nemogaste... ahh tuge li...

ali tad dodje njihov smrtni neprijatelj (već 500-ti do sada) gosn BLOG...
- BLAAAAAAA... - Reče Blog.
- Bla? Ti si naš najveći neprijatelj i sve što možeš da smisliš je BLA? - reče Maja.
- Niste dostojni moga vokabulara vi bednici nedostojni moga vokabulara.

-Pa šta, i ti si ružniji od Majinog bloga pa nas ne vidiš da se žalimo.
Na to se gosn Blog pokunji i reši da promeni layout jer je bilo krajnje vreme, zaista je pored Majinog novog i mnogo boljeg ličio na odrpanca koji kopa po kontejnerima..
I promeni layout.

Da u daljem tekstu ne dodje do zabune Maja je bila ubica.
Da, Maja ubi svoj blog jer je jelte napravila i drugih 5, a i beše joj žao ovog pokunjenog odrpanca, a pošto je Božić vreme praštanja i pomaganja ona pomognu starom odrpancu, ubi mu konkurenciju i odenu ga u novi lep svečani layout. Ona beše njegov treći duh Božićnjak. I Gosn Blog sada postade novi čovek, dobar čovek! dobar blog, dobar layout...
Nakon što se Maja nalupa gluposti kojima se nekad i sama čudila, leže da spava i sanjaše Bogdana Suhodolskog. Pošto ga nikada nije videla sanjala ga je u liku Stefana Kukurekovića.

  I sanja ona: Stefan-Bogdan sedi onako na stoličici puši lulu, pravi kolute dima i žmirka na jedno oko, a svira mu na uvce Filip Višnjić.
Bogdan inspirisan Višnjićem i načinom na koji su ga odgojili njegovi roditelji -tako slepog a tako muzikalnog, piše knjigu "3 pedagogije" koju Maja ne može nikako da nadje za ponedeljak.
Da, ovoj srećnoj priči "Ljudi s moći" došao je kraj, sada je to samo otužna balada o maloj devojci koja ne nadje knjigu. A tu baladu pjevaće generacije i generacije za njom. Možda baš ti.

"Balada o otužnoj maloj devojci"

Puši lulu Stefane Bogdane,
lulu puši a lula ispušena,
i kad šćaše lulu kupit novu
progovara mu Filipu Višnjiće
Pobro moj, Stefanoviću Bogdo
ne ti kupuj lulu novu belu
niti češljaj glavu svoju ćelavu
no ti kupi perjanicu staru
da pokriješ svoju čarnu ćelu
i ti piši 3 pedagogije
da Maji pokvariš praznike.
Kad to ču Stefan Bogdane
tolko mu se žal napraio
da on šćede poljubit Filipa mu Višnju
no ne smede od majke Jugovića,
što od smrti sinova polude
pa ubiše svakog ko se ljubi.
I Bogdan stade pisat 3 pedagogije.

Sto ljeta prodje od ta danka
sto ljeta i tri meseca.
Nije više stefan Bogdan to
i ne svira to Filipe na uvce
no to Maja sedi čupa kose ruse
i to se junak čuje na guslama.
"O Majo dušo moja,
čim mirišu njedra tvoja
da li dunjom il narančom
ili smiljem il bosiljem?
-Oj Boga mi mlad junače
moja njedra ne mirišu
niti dunjom nit narančom
niti smiljem nit bosiljem
veće dušom devojačkom".
Da, pošto Maja nije našla knjigu Bogdana Suhodolskog koja je bila veoma značajna za njen ispit, napustila je fakultet i kopala njivu sa svojim junakom.
(što Stefan u daljem tekstu neće iskoristiti protiv nje, naravno...)