Fairytale gone bad. Ne znam zašto, ali čim sam čula naziv ove pesme, osetila sam neku vrstu povezanosti sa njom. Izgledalo mi je kao da naslov nosi neku duboku poruku u sebi, te mi nije bilo potrebno ni da čujem pesmu da bih je zavolela... A sada, nakon 4 godine, moja vlastita bajka pošla je naopako. ...Pre mnogo godina, živela je princeza koja nije mogla da se zaljubi. Brojni bogati plemići svakodnevno su dolazili u njen dvorac, nadajući se da će otopiti princezino ledeno srce, te je oženiti. Ali nijedan od njih nije bio dovoljno poseban... Nijedan nije bio poseban, sve do jednog dana kada je princeza upoznala princa susednog kraljevstva, koji ju je očarao prelepim krupnim smeđim očima, slatkim osmehom i smislom za humor. Princeza se zaljubila. Meseci su prolazili, princ i princeza su bili srećni, on joj je govorio da mu je najvažnija osoba na celom svetu, ona ga je volela svakim delićem svoga srca. Mislili su da će njihova ljubav trajati zauvek. Ali, siromašna devojka došla je u njihovo kraljevstvo, tražeći pomoć. Nije bila ni blizu lepa kao princeza, ali izgledalo je da se princu svidela. Prinčeva naklonost prema siromašnoj devojci gnevila je princezu, te su svađe između njih dvoje počele izbijati. Želela je da protera devojku iz kraljevstva, ali joj princ nije dopustio. Dani su prolazili, i princ se zaljubio u siromašnu devojku. NIje napustio princezu, ali samo da ne bi slomio njeno nekada ledeno, a sada puno ljubavi srce, i ona je to znala... Noćima je sedela sama u svojoj odaji, prisećajući se srećnih trenutaka. Živela je u prošlosti, nadajući se da će ona nekako postati budućnost. A to činiti, svakim je danom postajalo sve teže. Na kraju više nije mogla da izdrži, te je izbacila princa iz svog kraljevstva. Nije plakala. Sve što je osetila jeste da je srce opet počelo da se hladi...