Nemački pesnik Rilke neko vreme je proveo kod prijateljice u Parizu i tom prilikom je svakodnevno prolazio vrlo prometnom ulicom.
Na tom putu, iza jednog ugla, redovno je sedela jedna žena koja je prosila milostinju od prolaznika. Uvek je sedela na istom mestu, nepomična kao kip, s ispruženom rukom gledajući u zemlju.
Rilke joj nikada ništa nije udelio, dok je njegova prijateljica s vremena na vreme, spustila poneki novčić u ruku žene koja prosi.
Jednog dana mlada Francuskinja začuđeno upita pesnika: "Zašto nikada ništa ne daš onoj sirotici?"
" Trebali bismo dati nešto njenom srcu, a ne njenoj ruci" odgovorio je pesnik.
Sledećeg dana Rilke se pojavio s predivnom, tek procvetalom ružom. Stavi je prosjakinji u ruku...
Tada se dogodi nešto neočekivano. Sirotica je podigla oči , pogledala pesnika, brzo ustala, uzela njegovu ruku i poljubila je. Otišla je stežući ružu na grudima.
Cele nedelje nisu je videli. Osmoga dana pojavila se na istom uglu. Bila je nema i nepokretna kao i uvek.
"Od čega je živjela sve ove dane, kad nije ništa dobila?" upitala je mlada Francuskinja.
Imam nesto za tebe... Ako zaista volis pravu poeziju i muziku koja dira srce...
Pogledaj na www.rajic.info
Sjajan sajt, napravio ga je moj ortak koji pise pesme fenomenalne i muziku na te stihove... Ovo je nesto novo...
Neces se pokajati... Download pesama je besplatan... Poslusaj
Ma anonimnost je najmanji problem, lako je upoznati se, zar ne? Znači, nema štete. Inače, citat je iz prepiske Rilkea sa ženom koju je voleo i bio u ljubavi četiri godine. Lepu Ruskinju, Lu Andreas Salome, upoznao je u Minhenu 1897. godine. Pesnik je imao dvadeset dve, a Lu trideset šest godina. Ona će ga nagovoriti da svoje ime - Rene, zameni sa Rajner.
