jutros se sunce sramezljivo provuklo kroz tanusne ,k zemlji  klonule grane tuzne vrbe.
uh,rekoh bice da kisa nece danas padati,ako je tako mogu voziti moju staru biciklu,posto su mi novu ukrali.
ovu staru vise i ne zakljucavam,pa se  tesim  time sto nemoram da brinem hocu li je naci ili ne.
tako je to kao kod ljudi,stare nece niko ,a za mlade se otimaju.
nego neznam sta sam ono htela reci pocinjuci ovaj post.
ma ,ajde nije ni vazno.bitno da je danas lepo napolju,odoh ja pa cu vas posle citati,a dotle ako zelite procitajte i vi nesto od mene.
------------------------------------------

znam da te nema,i nece te biti.
kako danas ,tako ni sutra.
ne, ne rekoh da si umro,rekoh samo da te nema.
znas kako se osecanja komesaju,bune,
ali jedno je istina tebe danas nema.
Boze opet mi se place,
a juce sam bila sigurna da suza vise nema,
da me vise nece boleti,tvoj nestanak.
ne buni se i ne reci,da sam kriva.
mozda je ipak tako moralo biti.
znaj da sam mislila da te zaista volim,
rekla sam ti to bar milijun puta.
isto tako sam ubedjena bila da nemozes nikud otici,
a da to meni prvo ne kazes.
mislila sam,nekako se i sad secam toga.
i cudi me ova gorda,duboko zakopana bol.
nema te ,eto to je istina,a ja sam navikla da mi pises.
ali danas ne nadjoh ni ono kratko:hallo malena!
uh,kako me secanja razdiru,
ne brini htedoh reci,a setih se da nemam kome....