...sedim u tisini svoje sobe,koju upravo sada remeti zvuk tastature,koju malo zelim da iskoristim.
nekakav mir mi se uvukao pod kozu,mislim da malo izadjem da prosetam,ali sam previse lenja za to.
ma,neka sacekacu novi dan,a onda ranim jutrom krenuce sve redom,trcanje da ne zakasnim na posao,kao i uvek.po navici.
cini mi se da sam stalno u stresu,ma cujte fali mi to da mi dan traje malo duze...
ovako se stalno zalim,sto nemogu sve da obidjem,sto vec odavno neznam sta je pozoriste,koncert i drugo.
sto cesto nemogu da se stim da imam prijatelje da ih trrebam nazvati,cuti ili sresti.
ponekad nadjem malo vremena da sednem ispred ovog komp,i pustim da mi jos i "on"ukrade ono moje preostalo dragoceno vreme.
ali neka bar Vas tu sretnem,procitam nesto novo,obradujem se Vasem novom komentaru i bezim....
ajde sad da vidimo sta ste Vi to danas pisali,kome ste pisali,koliko je jos novih viceva da me dobro nasmeju kao npr onaj od jutros "sa razmenom studenata"bas me je lepo nasmejao..
idem da Vas potrazim da vidim gde ste se sakrili?
mozda jos neka nova prica iz mog Beograda.
mozda nesto lepo i novo imate da mi kazete?
idemo.....