28.9.2008
ovo sam zapravo ja....:(
Sanjali bi smo ponekad plave bistre oblake....prepunih osmehom,bez kapi suze koje nas muche svakog dana....razbijali smo glavu koje kakvim glupostima,ne zheleci priznati sebi da smo tuzhni ,i da samo trazhimo nashu srecu u plavim oblacima....oni vishe nisu imali snagu pomoci nam,nisu se mogli boriti sa nashom tugom,i ako bi neko reko da smo bili hrabriji i jachi od njih....Ne...oni su nas samo pustali da se protiv svojih lazhi,bolesti,tuge i teshkoce borimo sami...bez njihove pomoci,bez da gledaci u oblake i trazheci da sutrashnji dan bude bolji....da Bog je gore...ali bog ne zhivi u oblacima...Bog zhivi u nama,u svakom od nas...njegova dusha caruje mnome...ne samo mnome,vec i mnogim drugim ljudima,koji svoju srecu trazhe u njemu....ostavlja nas same,da vidi mozhemo li se boriti sami protiv svojih zlodela i svoje mrzhnje...ili svoje ljubavi i dobrih dela....ne postoji chovek koji jednom nije slagao,prevario,napravio greshku...ili prekrshio barem jednu Bozhju zapovest....Postoje ljudi dobri i zli,ali ne postoje oni koji mogu krojiti tvoju srecu...zapamti svoju srecu gradish samo ti...i niko vishe....;)...mwa za sve..:)