Osnovi masaže i njena uloga i primena

OSNOVI MASAŽE

1. Uvod

  Masaža je najstariji vid lečenja koje su ljudi primenjivali kako bi pomogli sebi i drugima. Tu svoju urođenu sposobnost terapijskog dodira primenjujemo i danas u svakodnevnom životu. Ako nas zaboli glava, instiktivno trljamo vrat i slepoočnice, da bismo ublažili bol i napetost. Ako smo povredili koleno ili udarili lakat, naša prva reakcija je da izmasiramo to mesto kako bismo ublažili bol. Roditelj stavlja ruku detetu na čelo da bi proverio visinu temperature i masira mu stomak ako ima grčeve.
  Osećaj ljudskog dodira je moćan i visoko senzibilan oblik komunikacije. Fizički simptomi kao što su glavobolja ili konstantni zamor često su znaci da postoji povećana napetost u telu. Grčenje i zatezanje mišića često su reakcija na bes i uznemirenost. Masaža je često efikasnija od lekova kod ovakvih stanja.
  Masaža dakle predstavlja metod kod koga se iskorišćava mehanička energija koja se prenosi na tkiva i pojedine organe preko kože i njenih struktura u vidu pritiska i sistematskom primenom specijalnih metodskih hvatova.

2. Istorijat masaže

Postoje istorijski podaci koji dokazuju da je masaža najstariji oblik fizičke medicine poznat ljudima. Poreklo reči masaža je međutim veoma nejasno. Neki kažu da je mogla poteći od arapske reči maš koja znači "blago pritiskati", druga varijanta kao osnovu navodi grčku reč massein, koja znači "gnječiti" ili "mesiti".
Najstariji zabeleženi zapis pronađen je u Kini, Naj Čeng je napisao knjigu "Žuti car" koja sadrži brojne podatke o upotrebi masaže u brojnim lečenjima. Dokazi dolaze iz Egipta, gde postoje prizori masaže stopala i šaka prikazani na slikama lekara u Sakari, datirani daleke 2330. pre nove ere.
Postoje brojni dokazi da su grčki i rimski lekari bili snažni zagovornici masaže. Početkom 5. veka p.n.e., grčki lekar Hipokrat, poznat kao otac medicine je zapisao da se "trljanjem može učvrstiti suviše labav zglob, opustiti zglob koji je suviše krut".
Grčki lekar Askelepijat je u svom lečenju kombinovao masažu i vežbe. Julije Cezar je patio od neuralgije i bio je svakodnevnom masažom lečen od te bolesti.
Početkom devetnaestog veka, švedski profesor Per Henrik Ling razvio je sopstvenu tehniku masaže poznatu kao "Švedska masaža". Osnovao je u Stokholmu institut za učenje masaže i lekovite gimnastike. U Britaniji je nastalo udruženje profesionalnih masera koje prerasta kasnije u "Udruženje ovlašćenih fizioterapeuta" 1934. godine. U današnje vreme masaža se sve više primenjuje u lečenju i u kombinaciji sa fizikalnom terapijom daje izvanredne rezultate.

3. Podela masaže

Masaža je podeljena na tri osnovne vrste:

Higijenska masaža spada u sredstva za negu tela, potpomaže razvoju organizma, održavanju njegovog oblika, služi za prevenciju premora, prenapregnutosti mišića, smanjenja elastičnosti kože, kao i za njihovo otklanjanje.

Sportska masaža primenjuje se u sportskoj praksi za vreme treniranja sa zadatkom jačanja izdržljivosti i lečenja kod sportskih povreda, posebno kod nastanka otoka i limfnih edema, posle povreda.

Terapeutska masaža primenjuje se u cilju lečenja, dejstva na bolesni organizam i sprovode je isključivo maseri fizioterapeuti, kod raznih vrsta oboljenja.

4. Vrste masaže

U zavisnosti čime masažu izvodimo postoje sledeće vrste:

1.MANUELNA - ručna masaža.
2.APARATURNA - korišćenjem raznih aparata.
3.HIDROMASAŽA - masaža u vodenoj sredini.
4.KRIOMASAŽA - masaža ledom ili raznim hladnim gelovima.
5.AEROMASAŽA - masaža strujanjem vazduha često obogaćenim raznim mirisima.
6.AROMATERAPIJA - masaža eteričnim uljima rastvorenim u bazičnom i u zavisnosti od vrste problema koriste se i odgovarajuća eterična ulja koja imaju posebne opuštajuće mirise.
7.LIMFNA DRENAŽA - je posebna tehnika masaže i rade je isključivo maseri fizioterapeuti.
8.ULTRAZVUČNA MASAŽA Šiatcu tretman, refleksoterapija stopala, kao i niz drugih masaža spadaju u manuelni oblik masaže.

5. Korisni efekti masaže

Masaža je terapijsko umeće koje ima pozitivan efekat na sve telesne sisteme i preventiva je dobrom zdravlju.
Nervni sistem je podložan uticaju primene masaže. Efekti masaže mogu da budu umirujući, sedativni, pružaju olakšanje kod nervne razdražljivosti. Poremećaji kao što su nesanica, napetost, glavobolje i ostala stanja izazvana stresom reaguju na isceliteljsku moć dodira.
Efekti masaže na nerve mogu biti stimulativni dovodeći do povećanja aktivnosti mišića, krvnih sudova i žlezda. Njena vrednost u slučajevima letargije i zamora je neprocenjiva.
Mišićni sistem ima ogromnu korist od masaže. Mišići zadržavaju ravnotežu opuštanja i kontrahovanja. Neki masažni zahvati opuštaju i istežu mišiće i meka telesna tkiva, umanjujući grč i tenziju mišića. Fibrozna tkiva athezije i staro ožiljno tkivo se mogu razbiti. Masaža doprinosi dobrom tonusu mišića. Zamor i krutost mišića prouzrokovani prekomernom aktivnošću, kao i njihov rezultat nagomilane toksične supstance, redukuju se i kontrahovanjem i opuštanjem mišića, skeletni sistem se jača.
Poboljšana cirkulacija krvi i limfe u mišićima dovodi do bolje cirkulacije u kostima na kojima se oni nalaze doprinoseći njihovoj boljoj ishrani i rastu. Ona smanjuje pritisak u arterijama i venama i ubrzava protok krvi kroz sistem, rad srca postaje pravilniji, dok sama brzina njegovog rada opada, a smanjuje se i visoki krvni pritisak.
Limfni sistem biva podstaknut a protok limfe kroz sistem ubrzan. Za vreme masaže velikom brzinom se eliminišu otrovne supstance akumulirane u našem telu izloženom stresu.
Respiratorni sistem pozitivno reaguje, u toku masaže disanje se usporava i produbljuje. Ako je prisutna sluz i bronhijalni sekret, masažom, odnosno posebnim pokretima, mogu da se izbace iz pluća.
Digestivni sistem ima koristi od masaže jer on podstiče peristalističku aktivnost u debelom crevu i pospešuje eliminaciju fekalnih materija boreći se protiv zatvora. Masaža mišićavih zidova creva i abdomena stimuliše izlučivanje sokova iz jetre, pankreasa, želuca i creva.
Masaža potpomaže ishranu kože i njenu aktivnost. Poboljšava se rad lojnih i znojnih žlezda, rad bubrega, čime se ubrzava eliminacija otpadnih materija.
Masaža je odlično preventivno lečenje. Suštinski važno za održavanje zdravlja i kondicije. Sprečiti je mnogo bolje nego lečiti.

6.Ambijent u kome se izvodi masaža

Prostorija u kojoj se izvodi masaža mora da bude prvenstveno namenska za masažu. Higijenski da odgovara, podovi da budu od takvog materijala da mogu lako da se obrišu i dezinfikuju da na njima ne ostaju tragovi od preparata za masiranje. Idealna temperatura je 23-25C. Zidovi moraju biti čisti i najbolje je ako su u pastelnim bojama koje daju toplinu. Veoma je bitno i odabrati odgovarajuću svetlost koja daje toplinu i odgovarajući ambijent. U prostoriji mora postojati lavabo sa toplom vodom i ukoliko ima više stolova potrebno je da budu odvojeni paravanima. Sto za masažu, ako je statični, idealna dimenzija je dužine 180 cm i širine 60-70cm. Visina stola se određuje na taj način što maser stane pored stola i pruži ruke i šake savije sa podlakticom pod uglom od 90 stepeni. Ima još i patronažnih stolova.
Muzika je veoma bitna u toku izvođenja masaže, obavezna je konsultacija sa klijentom, jer u suprotnom može dovesti do kontraefekta.

7.Kontraindikacije za izvođenje masaže

Masaža se ne sme raditi u sledećim slučajevima:

1. Kod povećanja temperature tela.
2. Kod gnojnih procesa i promena na koži, kod svih opekotina na koži, kod krvarenja raznih organa i tkiva, kod hemofilije, hemoragične dijareje, menstrualnog ciklusa.
3. Zapaljenja vena i limfnih puteva.
4. Malignih oboljenja.
5. Neposredno nakon hirurških zahvata.
6. Kod duševno zaostalih osoba i psihijatrijskih oboljenja.
7. Kod zapaljenjskih procesa u organizmu.
8. Kod obolelih od šećerne bolesti.
9. Kod srčanih bolesnika.