Lonely Rider
Sviđaš mi se
a tako si čudan
brišeš tragove za sobom
zatvaraš vrata
bacaš na svoje stope
u pesku
pregršt morskih trava
i iskradaš se
u noć
i tek onda
kad neko daleko svetlo
u tebi zatreperi
neki zvuk glasa
il ko zna šta probudi
kucanja tvojih žila
dođjes polako
neprimetno
i samo blagi dodir
prstiju tvojih
na ramenu
strese me
od vrha
do dna
čudan si
jako
i sviđaš mi se
mnogo
iako znam
da nikad
ali nikad
ti nećeš
biti
niti si
bio
moj
e možda mi se
to dopada
najviše
do svega
ko zna
ne čekam idući susret jer
možda se nikada desiti neće
bolje je
a smešim se
