Danas mi je rođendan. Hmmm ... Da, trebalo bi da to bude“divan dan“. Kako godine prolaze shvatam da mi je divan dan u sasvim drugoj kategoriji od ostalih. Moje dete nezna šta znači rođendan, ni Nova godina, ni Uskrs. Kada sam ostala u drugom stanju sa Milošem jedino što sam želela za njega je da bude srećan. E sad, da li mi se želja ispunila? On je srećan zbog najobičnih stvari, smešno mu je mnogo toga. Drugoj deci nije smešno to što bubamara krivuda po prozoru, njemu jeste. Danas mi nije čestitao rođendan, da li će ikada to je veliko pitanje. Ali bio je dobar, zagrlio me je i poljubio pa sam ja to shvatila kao častitku. Njegova mlađa sestra ima samo 1,5 godinu pa ni ona nezna za rođendan, tako da ovoj mami nema ko da peva „danas nam je divan dan“. A tata... pa on je ljut na ceo svet, tako da je to neka sasvim druga priča. Samo kada bi mogla za minut da uđem u Miloševu glavicu i da vidim svet njegovim očima, eto to bi bio najlepši poklon za rođendan koji bi mogla da zamisim. Eh kada bi...