Elem,to svakako nije tema mog PRVOG posta!
Od kako koristim racunar,tacnije mrezu(a ima tome dosta!),pokusavam da celu pricu vezem za iskljucivo tehniku,medije i iracionalni svet informacija.Otkrivavsi postepeno razne vidove komunikacije,polje mog delovanja se sirilo...toliko se sirilo da sam u jednom trenutku pomislila da sam kraljica chata,prepiski i slicno...Jedina stvar pred kojom sam uzmicala bio je BLOG,iz nekih meni nepoznatih razloga.Mislila sam,ili nisam pretrerano mislila,ali opet razmisljala kako ne shvatam blogere,trazila poentu,pokusavala da kapiram ljude koji imaju potrebu da kao nesto javno kazu,a zapravo vecno ostaju iza svojih nickova...I kao,razumem ja coveka koji zeli da se i njegov glas cuje,ali opet...
Tek sam skoro pocela da razmisljam na temu toga da i ja postanem deo tog sveta.I kao-nije to za mene,imam ja sta da ponudim,nije da nije,ali ipak bolje ne...I kao sve ja to ne volim a u stvari hvatam sebe kako konstantno citam razlicite blogove i to mi,gle cuda,predstavlja nevidjenu zabavu!Pa onda...zasto da ne!
Ljudi u real life-u su postali suvise predvidljivi da bih mogla da se radujem nekoj novoj diskusiji,razmeni misljenja,ideja,cega god...Svi funkcionisu po nekim sablonima,ranije utvrdjenim,a da pritom i ne znaju jesu li isti ispravni ili ne.Mozda je tempo zivota kojim zivimo taj koji nas je naterao da delujemo iskljucivo u pravcu materijalnog stvaranja,u nasoj drzavi citaj egzistencije,ne znam...ali znam da je toplina koja meni fali,misao koju zelim da cujem-sve je to oskudno i nikako nije moja vizija zivota koju sam imala kao dete.
U skladu sa tim,zelim svima da kazem da sam stigla i da cu biti jedna u jatu ptica na ovom virtuelnom nebu,ali da i kao takva hocu postojim.I da konacno i zvanicno dam svoj glas za ljubav,prijateljstvo,umetnost,obrazovanje i naravno Crvenu Zvezdu!
