Can we pretend that airplanes In the night sky Are like shooting stars?I could really use a wish,right now
Nisi to zaslužio.
{ 02:44, 9.11.2010 }
{ 0
Komentara }
{ Link }
Nema boljeg leka od cigare i tužne muzike,kada sam skroz sjebana.Osim naravno,alkohola.Ali kada mešam tugu i alkohol,postanem pomalo dosadna.Jer me svaka pesma pogađa i ne prestajem da pričam o njemu.Ne mogu na prste da izbrojim koliko puta sam kombinovala slušalice u ušima i cigaru,sedeći na stolu ispod prozora i pronalazeći se u svakoj tužnoj pesmi.
Osećam se pomalo kao Carrie Bradshaw,koju obožavam,kuckajući ove postove,uz određenu dozu nikotina u krvi.I to mi prija.Posle skoro dve godine,vratilo se moje interesovanje za novinarstvo,za koje sam,na opštu žalost i tugu mojih roditelja,kao i ostatka familije,mislila da se nikada neće vratiti.
Skrenula sam s teme.Večeras sam ispala ogromna kučka.I neopisivo mi je žao zbog toga.
U mom životu (na žalost ili na sreću?) ne postoji samo jedan dečko.Postoje dvojica.Jedan,u kog sam zaljubljena,pa biće za nekih mesec dana već godinu dana i drugi dečko,koji je u mene zaljubljen i duže od toga i koji mi je letos poslužio kao terapija za odvikavanje od ovog prvog.
Međutim,kada je došla jesen i krenula škola i kada sam ponovo počela da ga viđam,sve uspomene su se vratile i moja teorija da sam ludo zaljubljena u ovog drugog,pala je u vodu. "Kao letnje kiše,u trenutku srušilo se sve".U početku sam to ignorisala,ubeđivala sebe da volim novog dečka,da sam zaljubljena i srećnija nego ikad.Lako je lagati sve oko sebe,ali da li je lako lagati sebe?Ne,nije nimalo.Ipak bih noću mislila na drugog,ipak bi me pogodile sve pesme o "ljubavi staroj" i ipak bih osetila nešto,svaki dan kada bih ga videla.Kao što je bilo očekivano,moja letnja romansa se ubrzo završila.Moja zaljubljenost je nestala,ljubav-ispostavilo se da nikada nije ni postojala.Ali na žalost,on se nije osećao isto.Pokušavao je da me vrati,pisao mi je,zvao me je.A ja sam svo vreme pokušavala da ga odjebem na što finiji način,jer mi ga je stvarno bilo žao.Međutim,danas,kada je počeo njegov već ustaljeni dialog "Volim te još uvek,ti mene nikad nisi volela i mirim se sa tim",na mom ramenu se pojavio onaj prokleti đavolak i u trenutku,na mojoj glavi su se pojavili rogovi.Šta sam mu sve rekla,ne smem ni da pišem.Ne smem ni da se prisećam.Sramota me je.Ne kajem se ni zbog čega u životu,ali zbog ovoga mi je stvarno žao.Dečko se poptpuno sjebao.I kada sam napisala ono klasično "Žao mi je",zabezeknula sam se kada sam videla njegov odgovor,koji je glasio "Ne,nije ti žao".
I nije mi bilo.Međutim,posle nekog vremena počelo je da mi bude.U glavi mi je odzvanjalo ono njegovo "Nisam ovo zaslužio".I shvatila sam da stvarno nije.
{Pošalji komentar }
{ Prethodna strana } { Strana 4 od 8 } { Sledeća strana }
O blogu
Get your own Digital Clock
Novo objavljeno
Who wants to be aloneBez osuđivanja,molim!
Dvoje je društvo.Troje je gužva.
Nisi to zaslužio.
Ona